Brisel ponovo razmatra uvođenje kazni protiv „TikTok“-a i „Metu“, kompanije koja upravlja „Facebook“-om, zbog kršenja obaveza iz Zakona o digitalnim uslugama. Ovaj zakon ima za cilj poboljšanje kvaliteta informacija koje se nude na internetu, kao i smanjenje rizika od dezinformacija i štetnih manipulacija.
Zakon o digitalnim uslugama je usvojen sa namerom da se osigura da platforme preuzmu odgovornost za sadržaj koji se deli na njihovim uslugama. EU teži ka tome da se stvori sigurnije i istinitije okruženje za korisnike interneta, posebno mlađe generacije koje su podložne uticaju lažnih vesti. Ovaj zakon dolazi kao odgovor na sve prisutnije kritike koje se odnose na način na koji društvene mreže upravljaju sadržajem i informacijama.
U okviru ovog zakona, platforme su obavezne da reaguju na dezinformacije, nude mehanizme za prijavljivanje sadržaja i osiguraju transparentnost u vezi sa svojim algoritmima. Kompanije poput „TikTok“-a i „Mete“ moraju uložiti dodatne napore kako bi se uskladile sa ovim pravilima. Međutim, čini se da su preduzimale nedovoljne mere da rešavaju probleme vezane za lažne informacije, pa tako Brisel razmatra mogućnost uvođenja kazni.
Prošle godine su „TikTok“ i „Meta“ već bile podložne kritikama i pretnjama kaznama zbog sličnih problema. Ove kompanije su se suočile sa izazovima u upravljanju dezinformacijama, posebno tokom izbora i tokom pandemije, kada su informacije brže cirkulirale nego ikad pre. Iako su obe platforme obećale da će poboljšati postupke verifikacije i modifikacije sadržaja, rezultati nisu bili zadovoljavajući, prema oceni EU.
Takođe, EU planira da pojača svoju ulogu u globalnoj regulaciji digitalnog prostora. Razvijajući nove politike, Brisel teži da postane lider u postavljanju standarda za privatnost podataka, transparentnost sadržaja i odgovornost platformi. Ovakvo ponašanje ukazuje na sve veću nervozu među evropskim zvaničnicima kada je u pitanju zaštita korisnika od neproverenih informacija, što može imati ozbiljne posledice na demokratiju i javno zdravlje.
Osim toga, EU razmatra i dodatne mere koje bi mogle još više povećati pritisak na platforme. Na primer, moguće je da će se povećati obim obaveza koje se odnose na komunikaciju platformi sa regulatornim telima i korisnicima. Ovaj pritisak dolazi u trenutku kada se javnost sve više brine o privatnosti podataka i o tome kako se informacije dele i koriste na internetu.
Takođe, usvajanje novih zakona može imati dalekosežne posledice po finansijske rezultate ovih kompanija. Očekuje se da bi eventualne kazne mogle uticati na njihov prihod i imidž u očima korisnika. Ovo je posebno važno za „Meta“, koja se već suočava s izazovima u vezi sa padom korisničkog poverenja i sve većom konkurencijom u prostoru društvenih mreža.
Nakon što su „TikTok“ i „Meta“ prethodno preduzele određene korake kako bi se uskladile s zahtevima EU, sada je njihov sledeći korak ključan. Ako ne uspiju da ispune očekivanja Brisela, suočiće se sa ozbiljnim posledicama, uključujući mogućnost značajnih kazni koje bi mogle biti u iznosima koji se mere u milionima evra.
Za korisnike, pre svega mlađe generacije, važno je da platforme pruže sigurno i odgovorno okruženje gde mogu razgovarati, deliti informacije i izražavati se bez straha od lažnih vesti ili manipulacija. Uloga EU je da osigura da su ovakvi standardi ispunjeni i da se poveća odgovornost velikih tehnoloških kompanija.
Zakon o digitalnim uslugama predstavlja značajan korak ka regulaciji online prostora, ali je pitanje da li će kazne motvisiti kompanije da se ozbiljnije posvete problemu dezinformacija. EU će nastaviti da prati situaciju i delovati kako bi zaštitila korisnike i obezbedila potrebnu transparentnost i odgovornost unutar digitalnog ekosistema.
