U okviru novih mera koje preduzima Evropska unija (EU) u cilju osnaživanja sankcija protiv Rusije, razmatra se isključenje 20 ruskih banaka iz sistema SWIFT, koji omogućava brz i siguran prenos finansijskih informacija između banaka. Ovaj potez dolazi kao deo šireg paketa sankcija usmerenog na povećanje pritiska na Moskvu da okonča svoj agresivni rat protiv Ukrajine. Agencija Blumberg izveštava da su sankcije predložene kako bi se dodatno smanjili prihodi Rusije i ograničila njena sposobnost da nabavlja tehnologiju potrebnu za proizvodnju oružja.
Osim isključenja iz SWIFT-a, EU razmatra i snižavanje gornje granice cene ruske nafte, kao i zabranu rada gasovoda Severni tok. Ova strategija ima za cilj da se osiguraju dodatne mere pritiska na rusku ekonomiju, a podršku ovim inicijativama već su izrazile određene članice EU, uključujući Nemačku. Nove trgovinske restrikcije takođe se razmatraju, procenjujući se da bi mogle iznositi oko 2,5 milijardi evra.
U okviru predloženog paketa sankcija, jedan od ključnih zahteva je podrška svih država članica EU. Ove mere dolaze u trenutku kada su razgovori između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Rusije sve aktuelniji, s obzirom na to da je predsednik SAD, Donald Tramp, pozvao obe strane na direktne razgovore o prekidu vatre. Tramp je do sada izbegavao uvođenje novih sankcija, ali su one koje je uveo njegov prethodnik, Džozef Bajden, i dalje na snazi.
Plan EU o sankcionisanju gasovoda Severni tok već uživa podršku Nemačke, no situacija se dodatno komplikuje kada se zna da su se pojavile glasine o mogućem oživljavanju ovog projekta. Ove glasine su se pojačale zbog Trampovih nastojanja da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine. I pored toga, aktiviranje Severnog toka 2, koji je izgrađen ali nikada nije sertifikovan, izluđuje analitičare i stvara dodatna pitanja koja ostaju neodgovorena. Godinu dana nakon što je gasovod oštećen eksplozijama, njegovo ponovno pokretanje ne deluje kao realna opcija u bliskoj budućnosti.
Uz već navedene mere, EU takođe posmatra mogućnost proširivanja sankcija na ruski fond za direktne strane investicije, kao i na „naftnu flotu u senci“, koja se koristi za obavljanje nezakonitih trgovinskih transakcija. Takođe se razmatra uvođenje mera protiv finansijskih institucija za koje se veruje da podržavaju ruske vojne napore.
Sve navedene akcije i planovi EU su deo globalnog napora da se Rusija primora na promenu politike u vezi sa Ukrajinom, a evropski lideri se nadaju da će ojačati jedinstvo u okviru svojih redova kako bi se osiguralo da se ni jedna članica ne povuče ili omete ovaj proces.
Dok se sankcije razvijaju, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju, s obzirom na moguće posledice koje bi mogle nastati kao odgovor na ove ekonomske pritiske. S obzirom na kompleksnost globalnog tržišta energenata i geopolitičke previranja, svaka odluka ima potencijal da utiče na svetsku ekonomiju i odnose snaga.
U tom svetlu, budućnost odnosa između EU i Rusije ostaje neizvesna, a predstojeći pregovori i odluke mogli bi značajno promeniti dinamiku sukoba. U tom kontekstu, sada je više nego ikad važno obezbediti zajednički front među državama članicama EU kako bi se osiguralo da svaka sankcija bude efektivna i koordinirana na najbolji mogući način.
