Studenti u blokadi su nedavno preduzeli značajne korake kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve, putujući biciklom i trčeći do Evropske unije (EU). Ipak, njihovi napori su bili praćeni debatom o jedinstvenom stavu prema ovoj instituciji. Tokom svog putovanja do Strazbura, jedan od studenata je nosio zastavu korišćenu od strane rasformirane ruske paravojne formacije „Vagner“. Ova situacija postavila je dodatna pitanja o ideološkoj raznolikosti među studentima. Filozofski fakultet u Beogradu je, u tom kontekstu, saopštio da nije očekivao nikakvu pomoć od EU, ističući da nisu nadležni za ispunjenje studentskih zahteva.
Iako studenti u blokadi traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, njihova usredsređenost na unutrašnja pitanja, poput stava prema evrointegracijama, Rusiji, i kosovskom pitanju, čini se još uvek dalekom. Različiti stavovi među studentima su očigledni, od onih koji podržavaju, do onih koji su protiv EU, kao i različitih nacionalnih i verskih simbola koji se pojavljuju na protestima.
Analitičari ukazuju da odnos prema EU nije centralno pitanje studentskih zahteva. Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju društvenu teoriju naglašava da različita mišljenja među studentima nije neuobičajena i da im je potrebno vreme da usaglase stavove. Takođe, primećuje da je svest o tome da EU ne može sama promeniti režim u Srbiji prisutna među studentima. Bursać smatra da EU može poslužiti kao sredstvo pritiska na vlasti, a da su reakcije Evropskih zvaničnika uslovljene akcijama studenata.
Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, ukazuje na to da je dvostruka politika EU prema Srbiji stvorila sumnje među studentima o njenoj iskrenoj nameri da pomogne. On ističe da EU sa jedne strane insistira na vladavini prava, dok istovremeno traži ekonomske povlastice. Iz tog razloga, brojni studenti smatraju da su njihovi zahtevi za boljim izbornim uslovima unutrašnja stvar.
Uprkos različitim mišljenjima, Stojiljković zaključuje da studenti mogu da se oslanjaju na EU kao jedinu priliku za podršku u trenutnom političkom okviru, posebno s obzirom na to da ruski i američki modeli nisu pogodni. Njihov protest stoga jeste autentičan pokret koji traži sopstvenu političku artikulaciju.
Saopštenje Filozofskog fakulteta o nečinjenju pritiska na EU izazvalo je burne reakcije na društvenim mrežama. Dok je bilo kritičkih komentara koji su optuživali studente za nepismenost i nerazumevanje, mnogi su ih podsticali da ne odustaju od svojih zahteva i da se bore za promenu. Na protestima se može čuti širok spektar glasova, a prisutni su i oni koji su za promenu i oni koji su protiv.
Ovaj višeslojni odnos između studenata i EU ukazuje na kompleksnost situacije u kojoj se nalaze. Mnogi smatraju da je potrebno više vremena kako bi se postigli konkretni i jedinstveni ciljevi u okviru studentskog pokreta. Obrazovni, politički i društveni aspekti se prepliću, što dodatno otežava formiranje jedinstvenog stava.
Dok studenti nastavljaju svoje aktivnosti, očekuje se da će se pritisak na vlasti povećati, što bi moglo otvoriti vrata za dijalog o značajnim reformama u društvu. Njihovi zahtevi za demokratskim promenama i boljim uslovima za obrazovanje ostaju centralna tema, dok se debata o ulozi EU i njenim mogućim uticajima nastavlja.
U svetu gde su ideološki obrasci raznovrsni i ponekad protivrečni, jasno je da će studenti morati pronaći zajednički jezik kako bi ostvarili svoje ciljeve. U ovom trenutku, njihov fokus ostaje na unutrašnjim pitanjima koja se tiču budućnosti Srbije, ali je jasno da će put do tih ciljeva biti težak i zahtevaće jedinstvo i posvećenost.
