Evropska unija trenutno razmatra preusmeravanje svojih investicija prema prirodnom gasu i nuklearnim postrojenjima, kako bi sprečila dalju propast svoje industrije, javlja „Politiko,“ pozivajući se na nacrt predloga iz Brisela. Ova promena dolazi u svetlu izazova sa kojima se EU suočava, prvenstveno zbog rasta cena energenata i opadanja konkurentnosti evropske industrije.
Unija je 2019. godine usvojila program „dekarbonizacije“ koji je stavio fokus na korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarni paneli i vetroturbine, istovremeno smanjujući zavisnost od fosilnih goriva kao što su ugalj, nafta i gas, uključujući i nuklearnu energiju. Međutim, nakon uvođenja sankcija protiv Rusije 2022. godine, došlo je do naglog rasta cena energenata u Evropskoj uniji, što je dodatno otežalo situaciju za evropsku industriju koja se borila da ostane konkurentna na globalnom tržištu.
Novi plan, prema kojem će se EU fokusirati na smanjenje kratkoročnih cena energenata, ubrzavanje potrebnih strukturalnih reformi i jačanje energetskih sistema kako bi se zaštitili od budućih cenovnih šokova, očekuje se da bi trebao biti predstavljen do 26. februara. Nacrt koji je procureo uključuje i prijedloge za unapređenje mreže elektrosnabdevanja, smanjenje poreza na električnu energiju, kao i olakšice za izdavanje dozvola za nove nuklearne tehnologije.
Brisel se nada da će ovog vrstom politika privući industrijske konglomerate koji razmatraju selidbu u SAD i Kinu zbog visokih troškova energenata u EU. Ovaj plan predstavlja značajan zaokret u strategiji EU jer se planira ponovno ulaganje u prirodni gas, posebno tečni prirodni gas (TNG), koji je ranije bio predviđen za postepeno izbacivanje iz upotrebe. Zbog ove prethodne politike, Brisel je bio prinuđen da potpisuje samo kratkoročne ugovore za uvoz TNG iz SAD-a i Katara, što ih je dovelo u situaciju podložnu fluktuacijama na svetskom tržištu.
Prema promenama koje se razmatraju, EU će se, kako se navodi, hitno fokusirati na uspostavljanje pouzdanih snabdevača TNG-a kako bi pronašle dodatne uvozne mogućnosti iz postojećih ili budućih projekata. Kako bi oborila cene, EU planira pomoći zemljama članicama da obezbede dugoročne ugovore za TNG. Ova akcija bi trebala da bude realizovana do jula ove godine, što naglašava hitnost situacije.
„Politiko“ izveštava da bi EU mogla usvojiti „japanski model“ investiranja u gasnu industriju, sa posebnim fokusom na američki prirodni gas, kako bi pridobila podršku predsednika Donalda Trampa i izbegla potencijalni trgovinski rat. Sjedinjene Američke Države trenutno vrše pritisak na Brisel da sklopi ugovore za kupovinu američkog TNG-a, koji je znatno skuplji od ruskog gasa koji je prethodno bio dominantan u evropskom trgovanju.
Ovaj značajni zaokret u energetskoj politici Evropske unije najverovatnije će se suočiti s otporom ekoloških grupa i zelenih aktivista, koji se protive dodatnom povećanju zavisnosti od fosilnih goriva, što bi moglo da utiče na klimatske ciljeve EU. Očekuje se da će ove promene dodatno otvoriti raspravu o održivom razvoju i potrebi za diversifikacijom energetskih izvora.
Dok EU razmatra nove strategije energetske politike, izazovi koje donosi dinamično međunarodno tržište energenata i geopolitika naglašavaju neophodnost brzih i efikasnih odluka koje će obezbediti stabilnost i konkurentnost evropske industrije u budućnosti. Izgleda da se EU nalazi na raskrsnici, između očuvanja svojih ekoloških ciljeva i urgentnih potreba industrije za stabilnim i pristupačnim izvorima energije.
