Evropska unija (EU) planira uvođenje mera za blokiranje uvoza određenih namirnica u cilju zaštite svojih poljoprivrednika, inspirisana recipročnom trgovinskom politikom američkog predsednika Donalda Trampa. Ova inicijativa je objavljena u danas prikazanom izveštaju Fajnenšel tajmsa, koji se poziva na tri neimenovana izvora iz Evropske komisije.
Prema izvorima, Evropska komisija bi se sledeće nedelje mogla dogovoriti da započne istragu o strožijim uvoznim granicama, a među prvima bi mogli biti američki proizvodi kao što su soja i drugi usevi koji se uzgajaju uz korišćenje pesticida koji su zabranjeni u EU. Ova strategija ima za cilj da zaštiti evropske farmere od potencijalne konkurencije koja dolazi iz inostranstva, a može podstaći savremene debate o trgovinskim politikama i standardima bezbednosti hrane.
Zvaničnik Bele kuće je, u odgovoru na izveštaj Fajnenšel tajmsa, naglasio da predsednik Tramp aktivno radi na očuvanju „fer i recipročnog trgovinskog okruženja“. Tramp se zalaže za interese američkih farmera, poručujući kako će se nastaviti raditi na održavanju otvorenih tržišta širom sveta u cilju promocije visoko kvalitetnih američkih proizvoda.
Ova najava dolazi u svetlu Trampovih nedavnih poteza u vezi s trgovinskim politikama. Naime, on je potpisao memorandum kojim se nalaže uspostavljanje „fer i recipročnih“ trgovinskih tarifa za sve glavne trgovinske partnere SAD-a, uključujući i dugogodišnje saveznike. Ove mere uključuju ne samo carinske takse koje druge zemlje nameću SAD-u, već i poreze na strane proizvode, subvencije koje se daju domaćim industrijama, devizne kurseve i druge ekonomske prakse koje Tramp smatra nepravednim.
Tradicija recipročnog trgovinskog pristupa nije nova, ali se njen povratak u EU može videti kao odgovor na globalne trgovinske napetosti i izazove sa kojima se suočavaju evropski poljoprivrednici. U poslednjim godinama, poljoprivrednici u EU su izloženi konkurenciji iz zemalja koje koristite jeftinu radnu snagu i manje stroge regulative u oblasti zdravlja i bezbednosti hrane, što je izazvalo zabrinutost unutar bloka.
Predložene mere će se posebno fokusirati na proizvode koji se smatraju rizičnim zbog pesticida koji se koriste u njihovoj proizvodnji, te bi to moglo rezultirati višim troškovima za potrošače, ali i potencijalnim gubicima za određene sektore, naročito ako se uvedu visoke tarife. Očekuje se da će se odluka razmatrati na sastancima koji će obuhvatiti različite zainteresovane strane, uključujući poljoprivrednike, trgovinske stručnjake i političke zvaničnike.
Kritičari ovakvih mera upozoravaju na moguće ekonomske posledice koje bi ovakav pristup mogao izazvati. Mnogi smatraju da bi uvođenje uvoznih ograničenja moglo rezultirati trgovinskim ratovima, što bi dodatno destabilizovalo ekonomske odnose između EU i SAD-a, kao i sa drugim zemljama koje bi se mogle osećati pogođeno ovim odlukama. U svetlu globalizacije, ovakve mere mogu potaknuti i druge nacije na slične odgovore, što bi moglo dovesti do lančanih reakcija na međunarodnoj trgovinskoj sceni.
Sa druge strane, pristalice ovih mera veruju da bi one mogle pomoći očuvanju domaće proizvodnje i radnih mesta unutar EU, obezbeđujući da se održavaju visoki standardi kada su u pitanju bezbednost hrane i zaštita okoline. Tokom narednih nedelja, pažnja će se fokusirati na to kako će se EU postaviti prema svojim trgovinskim partnerima, te koje konkretne mere će biti implementirane u okviru ove strategije zaštite domaće proizvodnje.
Ovo pitanje se javlja u vreme kada je trgovinska politika postala sve relevantnija tema u političkim debatama širom sveta, a njeni ishodi će imati dugoročne posledice za sve uključene strane.
