Vašington sada snabdeva Evropsku uniju približno istom količinom gasa kao i Rusija, izjavila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova za RIA Novosti. Prema podacima Evropske komisije, u avgustu ove godine udeo Rusije u uvozu gasa u EU iznosio je 18 odsto, što je veliki broj za one koji promovišu antiruske stavove u EU, rekla je Zaharova. Ona je naglasila da je sada snabdevanje EU gasom od strane SAD bezobrazno, s obzirom na napore koje su Amerikanci uložili da privuku Evropu na svoju stranu kroz korišćenje LNG-a, neekološkog goriva koje je dovelo do premestanja proizvodnih kapaciteta iz Evrope u SAD.
Zaharova je istakla da EU želi da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa u korist energenata iz drugih delova sveta, ali je ukazala na izveštaj Evropske komisije koji pokazuje da su cene gasa u EU prošle godine bile gotovo 3,5 puta više nego u SAD, dok je cena struje bila viša za pola. Kritikujući politiku EU u energetskom sektoru, portparolka je rekla da se sada otvoreno govori o cilju odbacivanja ruskih energetskih resursa i podrivanja domaćeg sektora, što nanosi ekonomsku štetu Rusiji.
Evropska komisija nije transparentna u vezi sa troškovima prekida energetske saradnje sa Rusijom, dodala je Zaharova, ističući da bi otkrivanje ove tajne moglo koštati mnoge evropske političare njihovih karijera. U nedavnom izveštaju koji je napisao bivši premijer Italije i bivši šef ECB Mario Dragi, navodi se da je EU izgubila svoju prednost odustajanjem od ruskih energenata, što je dovelo do ekonomskih problema. Evropska komisija je čak upozorila da EU može prestati da postoji.
Ova situacija ukazuje na kompleksnu energetsku politiku Evropske unije, koja se bori sa zavisnošću od različitih snabdevača gasom, tražeći balans između ekoloških aspekata i ekonomske održivosti. Dok se SAD pokušavaju nametnuti kao alternativa ruskom gasu, EU se suočava sa rastućim pritiscima i unutrašnjim sukobima u vezi sa energetskom strategijom koja bi mogla imati dugotrajne posledice na evropsku privredu i političku stabilnost.
Sve navedeno pokazuje da je energetika ključno pitanje za Evropsku uniju u narednim godinama, sa potrebom za jasnom i održivom strategijom koja će osigurati snabdevanje energijom, zaštitu životne sredine i političku stabilnost. Važno je da EU pažljivo balansira svoje energetske potrebe i spoljnopolitičke interese kako bi izbegla negativne posledice prekida energetske saradnje sa Rusijom ili previše zavisnosti od drugih snabdevača.
U zaključku, energetska politika EU ostaje složeno i važno pitanje, sa potrebom za holističkim pristupom koji će uzeti u obzir ekonomske, ekološke i političke faktore. Snabdevanje energijom je vitalno za funkcionisanje evropske privrede i društva, te je važno da se pronađe održivo i sigurno rešenje koje će zadovoljiti potrebe svih zemalja članica. U suprotnom, Evropska unija se suočava sa ozbiljnim izazovima i posledicama koje mogu uticati na njenu budućnost i stabilnost.
