Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, naglasio je u nedavnom intervjuu za RTRS značaj postojanja alternativnih opcija za Evropsku uniju (EU). On je ukazao na to da je pitanje budućnosti EU neizvesno, te da sve više zemalja, uključujući Republiku Srpsku, trebaju imati alternative. Dodik veruje da zapadne zemlje ne žele da čuju o tim alternativama, jer uvek ponavljaju da EU nema zamenu.
Dodik je istakao da bi Republika Srpska bila znatno razvijenija da nije bilo stranih pritisaka i okupacija. On je ponosno naveo da su u ovim teškim uslovima uspeli da izgrade održivu ekonomiju. U tom kontekstu, podsetio je na nedavne događaje tokom pandemije COVID-19, kada je EU prva zabranila izvoz medicinskog materijala. Ovo je primoralo Republiku Srpsku da traži podršku od Kine i Rusije, što je dovelo do snažnijih ekonomskih veza sa tim zemljama.
Govoreći o saradnji sa Rusijom, Dodik je istakao da je Republika Srpska danas strateški partner Moskovu, što otvara vrata za mnoge poslovne mogućnosti. Istakao je da, uprkos složenim sankcijama koje su na snazi, postoji potencijal za otvaranje novih tržišta za proizvode Republike Srpske. Dodik veruje da prijateljstvo sa Rusijom neće biti zaboravljeno u budućnosti, čak i ako se međunarodna situacija promeni.
Takođe, on je komentarisao da su sankcije koje su uvele EU i Sjedinjene Američke Države zapravo doprinele razvoju ruske ekonomije, stvorivši samodovoljne kapacitete. Prema njegovim rečima, Rusija je sada peta ekonomija u poljoprivredi, a ovu poziciju su postigli sami, bez oslanjanja na uvoz. Dodik je ukazao da su sankcije primorale Rusiju da razvije domaću proizvodnju, stoga su danas u stanju da proizvedu više od 95% proizvoda koji su im potrebni.
Unatoč ovim ekonomskim postignućima, Dodik smatra da je važno održati otvorenost prema zapadnim zemljama. On je naglasio kako se brzo zaboravlja prošlost, te kako mnogi ljudi u regionu osećaju da su prečesto blokirani u svojim naporima. Njegova izjava sugeriše potrebu za ravnotežom između saradnje sa Istokom, kao što su Kina i Rusija, i održavanja odnosa sa Zapadom.
Dodik se takođe osvrnuo na istorijsku dinamiku u kojoj su mnoge zemlje Balkana bile usmerene na zapadne vrednosti, dok su ih istovremeno strane sile blokirale u njihovom razvoju. Ovaj perpetuirani narativ, prema njegovom mišljenju, vodi do osjećaja nemoći među stanovništvom, zbog čega je važno da Republika Srpska razvija sopstvene alternative.
Smatra da je ključno i dalje raditi na konstruktivnoj saradnji, istovremeno razvijajući sopstvene kapacitete. On potvrdjuje da bi bilateralna saradnja sa Rusijom mogla otvoriti vrata mnogim mogućnostima, naročito u oblasti trgovine i ekonomije, i da će buduća ekonomska politika Republike Srpske biti usmerena ka jačanju tih veza.
Dodik je završio sa naglaskom na nevladine organizacije i strane ambasade koje se, kako kaže, previše mešaju u unutrašnje stvari Republike Srpske. Iz njegovog ugla, ova vrsta mešanja često predstavlja prepreku daljem razvoju i donošenju suverenih odluka. Stoga je poruka koju šalje građanima da je potrebno uspostaviti jasne prioritete, kako unutar samog regiona, tako i na međunarodnom nivou.
U konačnom sklopu, Dodik je istaknuo važnost otvaranja kao strategije za budućnost, navodeći kako su istorijske prepreke često korišćene kao izgovor za stagnaciju. Njegove reči sugerišu potrebnu otpornost i proaktivan pristup kada je reč o ekonomskom razvoju i međunarodnoj saradnji.
