BRISEL/VAŠINGTON – Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su blizu postizanja značajnog trgovinskog sporazuma koji bi mogao da donese važne promene u načinu na koji se trgovina odvija između ovog dva velika ekonomskog bloka. Prema izveštaju Fajnenšel Tajmsa, novi sporazum predlaže uvođenje carina na uvoz robe iz Evropske unije u Sjedinjene Američke Države u iznosu od 15 procenata, umesto prethodno najavljenih 25 procenata. Ova odluka može imati široke posledice na odnose između EU i SAD, kao i na tržišta širom sveta.
Sličan sporazum je ranije postignut od strane američkog predsednika Donalda Trampa, koji je tokom ove nedelje potpisao trgovinski dogovor sa Japanom. Ova dva sporazuma su deo šire strategije SAD da preispita i potencijalno revidira svoje trgovinske odnose sa ključnim partnerima, što je Tramp naglasio tokom svoje predsedničke kampanje kao prioritet.
S obzirom na trenutne tenzije između SAD i EU, ove informacije bi mogle ukazivati na određeno ublažavanje trena. Međutim, i dalje postoji zabrinutost među članicama EU, posebno u zemljama poput Nemačke, koje su posebno osetljive na moguće ekonomske posledice trgovinskih carina. Prema nekim izvorima, sve veći broj zemalja članica EU razmatra široke mere koje bi mogle neutralizovati potencijalne pritiske ukoliko dogovor ne bude postignut.
To znači da bi EU mogla usmeriti svoje odgovore prema sektoru američkih usluga, kao i drugim sektorima, u slučaju konačnog neuspeha u pregovorima. Ovaj pristup sugeriše da evropski lideri ne žele da ostanu pasivni dok se pregovori odvijaju, već da aktivno razmatraju strategije za zaštitu svojih ekonomija.
Ono što dodatno komplikuje situaciju su pritisci prouzročeni različitim političkim i ekonomskim faktorima koji se javljaju unutar same EU. Zemlje članice se suočavaju sa izazovima koje donosi globalizacija, a razlike u ekonomskim interesima i prioritetima između severnih i južnih članica dodatno otežavaju jedinstven pristup u pregovorima sa SAD.
Ovi pregovori se odvijaju u teškom kontekstu u kojem trgovinske tenzije globalno rastu. Sve veći protekcionizam u mnogim delovima sveta stvara nesigurnost na tržištima i podstiče države da razmatraju strategije koje će im omogućiti da zaštite svoje ekonomije.
Osim toga, ironično je da se ovakvi dogovori odvijaju usred rastuće svesti o važnosti saradnje na međunarodnom nivou kako bi se prevazišli globalni izazovi kao što su klimatske promene i pandemije. Mnogi analitičari smatraju da bi umesto tendencije ka trgovinskim ratovima, svet trebao više da se fokusira na saradnju kako bi se postigli zajednički ciljevi.
U svetlu ovih pregovora, pažnja se takođe prebacuje na unutrašnju politiku u EU. Kako trgovinski pregovori napreduju, tako se povećava i pritisak na evropske lidere da pronađu rešenja koja će zadovoljiti različite interese svojih članica. Očekuje se da će i naredni sastanci između lidera EU i SAD imati ključni značaj u definisanju daljih koraka i preciziranju uslova novog sporazuma.
U zaključku, predstojeći trgovinski sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država mogao bi značajno da menja trgovinsku dinamiku i političke odnose između dva bloka. U isto vreme, kako se situacija odvija, važno je obratiti pažnju na unutrašnje izazove koje EU mora da prevaziđe, kao i na globalne aspekte koji utiču na trgovinske odnose. Dogovor koji se čini sve izvesnijim mogao bi doneti olakšanje, ali i dalje ostaje da vidimo kako će se situacija razvijati i koje će dugoročne posledice ovaj sporazum imati.
