U sredu je u Sjedinjenim Američkim Državama počela primena novih carina od 25 procenata na sav uvezeni čelik i aluminijum, čime su ukinuta prethodna izuzeća za određene saveznike. Ove carine se, između ostalog, odnose na uvoz iz Argentine, Australije, Brazila, Velike Britanije, Kanade, Japana, Meksika, Južne Koreje i Evropske unije. Predsednik Donald Tramp je izjavio da su ove izmene neophodne kako bi se zaštitila nacionalna bezbednost SAD-a i smanjio priliv uvezene čelika iz navedenih zemalja.
Kanada, kao najveći izvoznik čelika i aluminijuma u SAD, odmah je uzvratila na ovaj potez uvođenjem recipročne carine na američke proizvode. Te carine obuhvataju čelik, aluminijum, kao i druge proizvode poput kompjutera i sportske opreme, a prema procenama, njihova ukupna vrednost dostiže više od 20 milijardi dolara. Budući kanadski premijer Mark Karni je naveo da je spreman za dijalog sa Trampom u cilju pregovora o trgovinskom sporazumu, kako bi se izbegli dodatni ekonomski sukobi.
Evropska unija je, u odgovor na američke carine, najavila uvođenje tarifa na američke proizvode čija je vrednost procenjena na 28 milijardi dolara. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, izjavila je da su uvek otvoreni za pregovore i naglasila da u trenutku globalne nesigurnosti nije u interesu nijedne strane da svoje ekonomije opterećuju tarifama.
Premijer Australije, Entoni Albaneze, kritikovao je američki potez kao „potpuno neopravdan“ i izjavio da njegova zemlja neće uzvratiti recipročnim carinama. On je ukazao na to da povećanje tarifa i trgovinskih napetosti može naneti ekonomsku štetu i usporiti ekonomski rast, što na kraju najviše pogađa potrošače. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je takođe reagovalo i potvrdilo da će preduzeti potrebne mere za zaštitu svojih prava i interesa.
U Meksiku, predsednica Kladuija Šejnbaum izjavila je da će vlada sačekati kako bi procenila situaciju pre donošenja odluke o reciprocnim merama na američke tarife. „Čekaćemo do 2. aprila i tada ćemo videti da li da primenimo naše odgovarajuće tarife,“ izjavila je Šejnbaum. Kanada je, međutim, pošteđena od značajnijih tarifa nakon što je Tramp odustao od pretnji sa carinama od 50 procenata na čelik i aluminijum iz te zemlje.
Trampov ekonomski rat sa Kanadom, koja je do sada bila blizak saveznik SAD, započeo je uvođenjem, a zatim mesečnim odlaganjem tarifa. Njegov cilj je bio da poveća pritisak na Kanadu da se suoči sa problemima migracija i trgovine drogom, posebno smrtonosnim fentanilom. Reakcija zvaničnika iz Ontarija, koji su povisili cene struje u trojici američkih država, izazvala je nove pretnje sa strane Trampa o povećanju tarifa. Ipak, nakon razgovora između američkih i kanadskih zvaničnika, odlučili su da preprave svoja ranija stajališta – Ontario je odustao od planiranog poreza, dok su američke carine ostale na 25 procenata.
Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo se, u okviru ovog trgovinskog rata, takođe usprotivio američkim proizvodima carinama. Njegov naslednik Karni najavio je da će kanadska vlada stalno zadržati tarife dok Amerikanci ne pokažu poštovanje i ne obezbede pravila fer trgovine. Ovaj spor oko tarifa između SAD a Kanade i Meksika stvorio je dodatne tenzije na Volstritu, gde su berzanski indeksi već danima u opadanju, brišući dobitke zabeležene nakon Trampove izborne pobede prošle godine.
Na kraju, složenost trgovačkih odnosa između SAD-a i njegovih saveznika postaje sve očiglednija, a potencijalne ekonomske posledice ovog povlačenja mogu se osetiti na globalnom nivou.
