Ekonomski rast EU usporava, konkurencija sa Kinom i SAD stvara jaz
EKONOMSKI rast EU poslednjih godina sve više usporava, povećava se jaz za vodećim ekonomijama, uključujući SAD, što se objašnjava geopolitičkim potresima i krizama, ali i konkurencijom sa Kinom, gubitkom energenata iz Rusije i gubljenjem u digitalnoj revoluciji, navodi se u izveštaju o konkurentnosti EU. Izveštaj je pripremio bivši italijanski premijer i bivši direktor ECB Mario Dragi za Evropsku komisiju.
Dragi tvrdi da „EU ulazi u novi period u svojoj istoriji, u kojem ekonomski rast neće biti podržan rastom stanovništva“. „Do 2040. godine predviđa se da će se radna snaga smanjiti za skoro 2 miliona radnika godišnje, što će zahtevati veće oslanjanje na produktivnost“, objasnio je on. „Ako Evropa ne uspe da postane produktivnija, moraćemo da biramo: nećemo odmah biti lider u novim tehnologijama, svetionik klimatske tranzicije i nezavisni igrač na svetskoj sceni. Nećemo moći da finansiramo naš socijalni model. Moraćemo da smanjimo neke, ako ne sve, naše ambicije. Ovo je egzistencijalni izazov.“
Među merama za povećanje konkurentnosti EU, predlaže se da se „kardinalno preusmere kolektivni napori na smanjenje jaza u inovacijama sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, posebno u naprednim tehnologijama“, kao i da se preispitaju i prilagode planovi za „zelenu tranziciju“.
Kako se navodi, energetsko tržište EU, uprkos optimističnim izjavama Evropske komisije o prevazilaženju energetske krize i uspešnoj zameni ruskih energenata, suočeno je sa fundamentalnim problemima i nedostatkom prirodnih resursa, a cene prirodnog gasa u EU su četiri-pet puta više nego u Sjedinjenim Američkim Državama. Napominje se da bi dekarbonizacija Evropske unije mogla dodatno usporiti ekonomski razvoj zajednice u narednim godinama.
Evropska unija iz trećih zemalja uvozi oko 40 odsto ključnih sirovina i tehnologija i zajednica neće moći da prevaziđe takvu zavisnost u bliskoj budućnosti. „Evropa ima velike spoljne zavisnosti, uključujući u oblasti kritičnih sirovina i naprednih tehnologija… Oko 40 odsto uvoza iz EU dolazi od malog broja dobavljača i teško ga je zameniti. Otprilike polovina ovog uvoza dolazi iz zemalja sa kojima Evropa nema strateške veze“, objašnjava se u izveštaju. Takođe se naglašava da u srednjoročnoj perspektivi EU najverovatnije neće moći da prevaziđe takvu prekomernu zavisnost.
Uzimajući sve ove faktore u obzir, potrebno je da EU preduzme hitne korake kako bi ojačala svoju konkurentnost i osigurala održivi ekonomski razvoj u budućnosti. Ekonomski stručnjaci i političari će morati da pažljivo planiraju reforme i strategije kako bi se suprotstavili izazovima sa kojima se suočava Evropska unija, kako bi ostala relevantna i konkurentna na svetskoj sceni.
