Marko Lopušina, pisac i novinar, nedavno je predstavio trotomnu „Enciklopediju srpske dijaspore“, koja je, prema njegovim rečima, kruna njegovog dugogodišnjeg truda i rada, a objavljena je od strane Službenog glasnika. On se na promociji, koja je održana u knjižari „Geca Kon“, fokusirao na značaj ove enciklopedije kao sredstva za očuvanje identiteta Srba, njihovih tradicija i institucionalnih vrednosti, pre svega Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Lopušina se osvrnuo na svoje iskustvo iz 1970-ih godina, kada je prvi put u Štutgartu upoznao srpske gastarbajtare i političku emigraciju, što ga je motivisalo da zabeleži njihove priče i borbu. On je naglasio da je njegov cilj da prikaže Srbe širom sveta kao jedinstvenu zajednicu s bogatom kulturom i tradicijom. „Za četiri decenije sam ostvario svoju misiju i postao sam čovek koji je ujedinio Srbe“, izjavio je Lopušina.
U prvom delu enciklopedije, „Srbi u prekomorskim zemljama“ iz 2016. godine, kao i u narednim izdanjima, autor prikazuje kako danas više od 2,5 miliona Srba živi u 159 država. Lopušina ističe da su ti Srbi često bogatiji i uspešniji nego njihovi sunarodnici u matici, navodeći podatak o 50.000 uglednih intelektualaca i 20 svetskih šampiona među njima.
Treći deo enciklopedije istražuje ulogu Srba kao zaštitnika Evrope od Turske imperije. Lopušina se osvrnuo na istorijski kontekst, napominjući da su im Austro-Ugari priznali status branilaca, te da je Srpska pravoslavna crkva dala značajan doprinos očuvanju srpske državnosti i školstva, iako nisu stekli status nacionalne manjine u Austriji iz političkih razloga. Njegova izrazita empatija prema Srbima u dijaspori ogleda se u njegovim rečima kako ga je uvek vređalo što „majka Srbija nije uvek imala materinjski odnos prema iseljenom narodu“.
Na promociji je prisustvovalo i nekoliko uglednih ličnosti. Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, naglasio je Lopušininu posvećenost temi srpskog iseljeništva, smatrajući to dragocenim doprinosom srpskoj kulturi. Stanić je pohvalio njegov rad kao osvetljavanje iskustva srpske dijaspore, što može pomoći njihovoj integraciji u matičnu zajednicu.
Lopušina je u enciklopediju uvrstio raznovrsne ličnosti koje su doprinele razvoju srpskog identiteta, uključujući poznate gradonačelnike i episkope. On se dotakao i različitih istorijskih mesta značajnih za srpsku kulturu, poput kuće Dositeja Obradovića u Rumuniji, porodice Tekelija, kao i manastira Hilandar, ukazujući na bogatstvo srpske kulturne baštine širom sveta.
Profesorke i akademici prisutni na promociji, poput Danice Šantić sa Geografskog fakulteta u Beogradu, izrazili su zahvalnost za Lopušinina istraživanja, ističući njegov doprinos u razumevanju srpske dijaspore i pozivajući na stvaranje bazā podataka o ljudima u inostranstvu. Svetlana Matić, profesorka srpskog jezika i predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva, naglasila je potrebu za sistematskim pristupom kako bi se tačno utvrdilo gde žive Srbi u dijaspori i kako bi se njihov glas čuo u Srbiji.
Ova enciklopedija predstavlja značajno delo ne samo zbog obimnosti i dubine sadržaja, već i zbog Lopušinine posvećenosti i strasti prema srpskoj kulturi i identitetu. Kroz ove knjige, on pruža dragoceni pregled srpske dijaspore, kao i implikacije njihovog postojanja i doprinosa, pomažući tako da se očuva zajedništvo svih Srba, bez obzira na to gde se nalazili. Ovaj rad predstavlja putokaz kako za buduće istraživače, tako i za sve one koji se bave očuvanjem srpske kulture i identiteta na globalnom nivou.
