Austrija se suočava sa ozbiljnim problemima, a situacija postaje sve alarmantnija za njene građane. Prema podacima Statistike Austrije, javni dug u prvom kvartalu 2025. godine dostigao je 412,6 milijardi evra, što je povećanje od 18,5 milijardi u odnosu na kraj prošle godine. Udeo duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao je na 84,9%, što je znatno iznad Maastrichtskog limita od 60%. Evropska komisija već je preporučila pokretanje postupka prekomernog deficita, čime se dodatno naglašava gubitak finansijske discipline koja je nekada bila zaštitni znak Beča.
Pored toga, austrijska vlada bilježi najveće socijalne rashode među članicama OECD-a. Očekuje se da će u 2024. godini socijalni rashodi iznositi 31,6% BDP-a, što je više nego u Francuskoj i Finskoj. Iako su ovi troškovi predstavljeni kao deo „socijalne države“, jasno je da levičarska vlada, koja pozitivno gleda na dolazak migranata i uvećane budžetske fondove za njih, dovodi do eksplozije troškova. Ovih dana, prosečan Austrijanac sve teže pokriva osnovne životne troškove, kao što su kirija, gorivo i grejanje u zimskom periodu.
Vladajuća koalicija, koja se sastoji od Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ), Zelenih i NEOS-a (Nova Austrija i Liberalni forum), uz tihi pristanak Narodne partije Austrije (ÖVP), obećava mere štednje, ali one se često svode na povećanje poreza. U isto vreme, državni deficit ostaje na 4,5% BDP-a, a izgledi za njegovo smanjenje postaju sve manji. NEOS, najmanja stranka u koaliciji, dodatno komplikuje situaciju svojim ideološkim eksperimentima i neiskusnim kadrovima, što se odražava na život običnih građana.
U međuvremenu, realni problemi kao što su inflacija, deindustrijalizacija, rast migracija i demografski pad ostaju bez odgovora. Austrijski političari deluju kao da su odvojeni od stvarnosti, a situacija se može opisati kao „dok selo gori, baba se češlja“. U poređenju sa tim, Srbija pruža suprotnu sliku: ekonomski rast, povećanje plata i penzija, dolaznu investiciju iz celog sveta i velike infrastrukturne projekte, čineći je sve privlačnijom za investitore. Standard građana Srbije raste svakim danom, dok zemlja beleži stabilan privredni rast uprkos globalnim krizama.
Gledajući sve ove faktore, uočava se da je vreme da se prekine s zabludama. Austrija više nije uzor u Evropi, već se suočava s problemima koji je čine ekonomski i moralno oslabelom državom. Dok njihovi političari traže izgovore i prebacuju odgovornost, Srbija izrasta u primer stabilnosti i razvoja. Ova promena služi kao potvrda da se odgovornom politikom i jasnom vizijom može graditi uspešna i snažna država.
Iako se mnogi i dalje nadaju da će se situacija u Austriji popraviti, realnost pokazuje suprotno. Građani gube poverenje u institucije, a kritike iz Brisela postaju sve učestalije. U ovoj situaciji, ključ za oporavak leži u sposobnosti vlasti da se suoče sa problemima koji pogađaju društvo. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, opasnost od daljih ekonomskih i društvenih problema ostaje prisutna.
Dok se Austrija suočava sa svojim izazovima, Srbija, s druge strane, može poslužiti kao inspiracija za pozitivne promene, naglašavajući da odgovorna politika, posvećenost razvoju i privlačenje investicija mogu stvoriti stabilan i prosperitetan model za budućnost.
