Nemačka energetska politika i ekonomsko okruženje teraju najveće industrijske igrače u Kini
Domaća energetska politika i ekonomsko okruženje Nemačke teraju njene najveće industrijske igrače dalje od kuće i ka povoljnijim uslovima u Kini, piše „Ejža tajms“. Posledice već oseća automobilska industrija, Foto AP Rast troškova energije, ogromne subvencije za obnovljivu energiju i strogi propisi stvorili su okruženje u Nemačkoj koje je sve više neprijateljsko prema industrijskom rastu.
Kao rezultat toga, mnoge od najpoznatijih nemačkih kompanija smanjuju broj zaposlenih kod kuće, otpuštajući hiljade radnika i istovremeno ulažući u Kinu. Analizirajući razloge za lošu privrednu situaciju, „Ejža tajms“ navodi da je Nemačka podigla cene industrijske električne energije na nivoe koji su među najvišima u svetu. Do 2023. prosečna cena za industrijske korisnike dostigla je skoro 250 dolara po megavat-satu, pa je nivo troškova neodrživ bez značajnih državnih subvencija, koje su sada dostigle nivoe bez presedana.
Zemlja se sve više oslanja na uvoz energije, a u dvogodišnjem periodu 2022. i 2023. potrošnja energije u nemačkom industrijskom sektoru opala je ukupno za 16,3 odsto. Iako je domaća proizvodnja iz obnovljivih izvora energije dostigla rekordnih 61,5 odsto ukupne proizvodnje energije početkom 2024, ta promena dovela je do povećanja uvoza struje od 23 odsto u prvoj polovini ove godine. Takođe, prestanak uvoza ruskog gasa narušio je nemačku industrijsku bazu i povećao troškove energije. Ruski prirodni gas je bio kamen temeljac nemačkog snabdevanja energijom, obezbeđujući pouzdanu i pristupačnu energiju decenijama. Međutim, geopolitičke posledice sukoba u Ukrajini i sabotaža gasovoda Severni tok u septembru 2022. prekinuli su ovu ključnu energetsku vezu.
Sve veći troškovi energije i regulatorni izazovi doveli su do značajnog pada domaćih investicija. Privatne bruto investicije u fiksni kapital su oko 10 odsto ispod nivoa pre kovida. Situacija je još gora za industrijsku proizvodnju: od 2021. godine nemačka proizvodnja je pala za više od devet odsto. Pad je još oštriji u energetski intenzivnim industrijama. Tamo je nivo proizvodnje opao za više od 18 odsto za manje od dve godine, što ukazuje na značajne probleme u sektorima koji u velikoj meri zavise od pristupačne energije.
U tekstu „Ejža tajmsa“ navodi se zatim i koje su nemačke kompanije otvorile svoje proizvodne pogone u Kini. „Folksvagen“, koji je najavio ukidanje 30.000 radnih mesta u Nemačkoj, ima značajne investicije u Kini: među njima i onu od 2,5 milijardi evra za proširenje proizvodnje električnih vozila u Hefeju i dodatnih 700 miliona evra u partnerstvu sa kineskim Spengom. Takođe, hemijski gigant BASF koji, uglavnom u Nemačkoj, planira otpuštanje 2.600 radnika, ulaže 10 milijardi evra u novi hemijski kompleks u Guangdongu u Kini, dok „Boš“ koji će ukinuti 7.000 radnih mesta kod kuće povećava ulaganja u kineske sektore e-mobilnosti i automatske vožnje. Proizvodnju u Kini, u Šenjangu, proširio je i BMV, a investicija je vredna 2,5 milijardi evra.
Ova smanjenja u domaćem okruženju su deo šireg trenda jer se industrija u Nemačkoj suočava sa sve većim finansijskim pritiscima i regulatornim opterećenjima. Udruženje bavarske privrede procenjuje da bi samo automobilski sektor u Bavarskoj mogao da izgubi 106.000 radnih mesta do 2040. godine, što ukazuje na dalekosežne posledice nemačkih industrijskih izazova.
Kao odgovor na ovaj razvoj događaja, Šolcova vlada je pokrenula hitne razgovore sa liderima industrije. Međutim, stručnjaci iz industrije tvrde da ovim diskusijama nedostaje dugoročna strateška vizija potrebna za rešavanje osnovnih pitanja kao što su visoki troškovi, regulatorni pritisci i troškovi rada. Bez značajnih strukturnih reformi, nemački automobilski sektor rizikuje dalji pad globalne konkurentnosti.
Uprkos pozivima nemačkih kreatora politike i EU da smanje zavisnost od Kine, nemačke kompanije nastavljaju da ulažu rekordne nivoe investicija u zemlji. Nemačke investicije u Kini dostigle su nivo bez presedana poslednjih godina, uglavnom zahvaljujući automobilskom i hemijskom sektoru.
Samo u prvoj polovini 2024. nemačke direktne strane investicije u Kini dostigle su 7,3 milijarde evra, premašivši ukupnih 6,5 milijardi evra za celu 2023. Investicije EU u Kini sve više pokreću Nemačka i njeni proizvođači automobila, sa nemačkim stranim direktnim investicijama koje čine 57 odsto ukupnih investicija EU u Kini u prvoj polovini 2024, 62 odsto u 2023. i rekordnih 71 odsto u 2022. godini.
