Na Ekonomskom i Pravnom fakultetu u Nišu, obavljen je proces glasanja koji je doveo do povratka na nastavu, kako prenose Novosti. Ova odluka predstavlja značajan korak za akademsku zajednicu, koja se suočila s izazovima tokom prethodnih meseci, uključujući i limite nametnute usled globalnih događaja i situacije sa pandemijom.
Pored Ekonomskog i Pravnog fakulteta, Fakultet organizacionih nauka, zajedno s još pet fakulteta Univerziteta u Beogradu, takođe je uputio zahtev Ministarstvu prosvete za odobrenje izvođenja onlajn nastave. Kako saznaje Kurir, takvi zahtevi dolaze iz institucija kao što su Medicinski fakultet u Nišu, kao i DIF i Pravni fakultet u Novom Sadu, čime se nazire da blokade koje su dosad postojale polako dolaze svom kraju.
Prema rečima izvora bliskih ovoj temi, Ministarstvo prosvete u saradnji sa univerzitetima planira različite oblike podsticaja kako bi se obezbedio kontinuitet predavanja. Ministarstvo jasno poručuje da za nastavu ne postoji alternativa i da je njen povratak od presudnog značaja. Tokom proteklog perioda, nastava je bila često prekinuta, a obrazovanje je trpelo zbog nepredvidivih okolnosti.
Izvor za Kurir otkriva da je do sada ukupno sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu zatražilo dozvolu za onlajn rad. Ova situacija može da posluži kao okidač za ostale fakultete da razmotre slična rešenja u interesu svojih studenata. U nastojanju da se obezbedi stabilnost u obrazovnom sistemu, Ministarstvo prosvete planira i dinamičko ukidanje smanjenja plata nastavnom osoblju na fakultetima, odnosno finansijska ograničenja će biti ukinuta kako se proces nastave bude obnavljao.
Ova strategija ima za cilj stimulisanje nastavnog procesa i osiguranje društvene odgovornosti među obrazovnim institucijama. Takođe, Ministarstvo želi da sprovede proces depolitizacije univerziteta, kako bi se osiguralo da obrazovanje ostane van političkih pritisaka. Ova promišljena akcija osigurava da nastava ne samo da bude nastavljena, već i da se učvrsti caolinije obrazovnih prava i odgovornosti među studentima i profesorima.
U međuvremenu, očekuje se da će se druge institucije pridružiti ovakvim zahtevima, kako bi se i njihov način nastave prilagodio trenutnim okolnostima i potrebama studenata. U mnogim slučajevima, studenteri su izrazili svojim glasovima želju za povratkom u učionice, s obzirom na psihosocijalne aspekte koji se tiču obrazovanja i interakcije među vršnjacima.
Prošlost nas uči da je snažna i stabilna obrazovna struktura ključna za razvoj društva. U tom smislu, rešenje za povratak na univerzitet predstavlja i signal da se sistem doprinosi razvoju akademskih kapaciteta i da ih treba čuvati i unapređivati u skladu sa savremenim potrebama.
Kako prenose izvori, postoje planovi da se ubrzo organizuje niz edukativnih aktivnosti koje će podržati studente u njihovom obrazovanju. Institucije će, stoga, morati da se fokusiraju i na dodatne obuke i seminare koji će omogućiti lakšu tranziciju ka normalnoj nastavi.
U zaključku, povratak na nastavu na Ekonomskom i Pravnom fakultetu u Nišu i zahtev za onlajn nastavu sa drugih fakulteta predstavlja značajan pomak ka normalizaciji obrazovnog sistema u Srbiji. Ove promene će imati direktan uticaj na kvalitet obrazovanja i pružiti potrebne resurse kako bi se podržao dugoročan razvoj akademske zajednice. Svaki korak prema stabilizaciji nastave i unapređenju nastavnog procesa je od suštinske važnosti, a Ministarstvo prosvete nastavlja da radi na strategijama koje će osnažiti ovu oblast.
