Ekonomija Bosne i Hercegovine beleži stabilan rast, prema najnovijim preliminarnim izveštajima Agencije za statistiku BiH (BHAS). U četvrtom kvartalu 2024. godine, bruto domaći proizvod (BDP) je porastao za 2,5 posto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Ovaj rast dolazi kao nastavak pozitivnog trenda, s obzirom na to da je u trećem kvartalu prošle godine zabeležen rast od 2,6 posto.
Ovi podaci sugerišu da se Bosna i Hercegovina kreće ka oporavku i jačanju svoje ekonomije, koja je pogođena brojnim izazovima u prethodnim godinama. Prema izveštaju, realni privredni rast je zabeležen u svim sektorima, što ukazuje na široku osnovu rasta i višestruke varijante potrošnje i investicija.
Potrošnja domaćinstava, koja obično čini veliki deo ukupnog BDP-a, porasla je za 1,9 posto. Ova cifra ukazuje na povećano povjerenje potrošača, ali i na blagi porast životnog standarda. Domaćinstva su, izgleda, počela da troše više, što je pozitivan signali za trgovinu i mala preduzeća.
Takođe, državna potrošnja je zabeležila rast od 2 posto, što može ukazivati na povećane investicije u infrastrukturu i javne projekte. Ove mere su često ključne za potsticanje ekonomskog rasta, jer mogu stvoriti nova radna mesta i stimulisati dalju potrošnju.
Bruto investicije su ursbeljene još jačim rastom od 7,3 posto. Ova cifra ukazuje na to da investitori, kako domaći, tako i strani, imaju sve više poverenja u tržišne prilike u zemlji. Ovakvi podaci su ohrabrujući, jer pokazuju da se privatni sektor oporavlja i da postaje spremniji za ulaganja, što može dodatno zaokružiti pozitivan ekonomski ciklus.
Izvoz roba i usluga takođe je zabeležio rast od 1,7 posto, dok je uvoz porastao za 3,5 posto. Ove brojke ukazuju na aktivniju trgovinsku razmenu, ali i na povećanu potražnju za stranim proizvodima. Iako rast uvoza može biti zabrinjavajući po pitanju trgovinskog deficita, on takođe može signalizirati jaču ekonomsku aktivnost i potražnju unutar zemlje.
Skupa, ovi podaci će verovatno pozitivno uticati na ekonomsku politiku države. Vlada može koristiti ovaj rast kao argument za nastavak reformi i ulaganja u razvoj infrastrukture, obrazovanja i zdravstvenog sistema. Takođe, rast investicija može uticati na smanjenje nezaposlenosti, što je jedan od najvećih problema s kojima se suočava BiH.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da, iako su trenutni pokazatelji osvetljeni optimizmom, zemlja se suočava sa nizom dugoročnih izazova. Problem migracija mladih, nedostatak kvalifikovane radne snage, kao i politička nestabilnost, i dalje predstavljaju prepreke koje mogu usporiti ekonomski rast u budućnosti.
Osim toga, globalni ekonomski kontekst, uključujući inflaciju i geopolitičke tenzije, može takođe uticati na ekonomski oporavak. U tom smislu, eksperti smatraju da je važno da Bosna i Hercegovina nastavi sa razvojem uslova za povoljnije poslovno okruženje i privlačenje stranih investicija kako bi se osigurao održiv rast.
U zaključku, ekonomski pokazatelji iz Bosne i Hercegovine za četvrti kvartal 2024. godine nude razloga za optimizam, ali takođe naglašavaju potrebu za daljim reformama i prilagodbama kako bi se osigurao dugoročniji rast i stabilnost u ekonomiji zemlje.
