Evropska komisija je napravila grešku kada je odobrila državnu pomoć koju je Mađarska pružila za proširenje nuklearne elektrane Pakš, koja uključuje saradnju sa ruskim izvođačem radova. Ovu informaciju saopštio je Sud pravde Evropske unije (CJEU) iz Luksemburga, naglašavajući da Komisija nije proverila usklađenost ugovora sa pravilima Evropske unije.
Mađarska je direktno poverila izgradnju novog reaktora ruskoj kompaniji Nižnji Novgorod inženjering, a finansiranje projekta obezbeđeno je iz njenog budžeta. Ovaj sporazum je deo šireg dogovora sa Rusijom o mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije, što je nešto što se u EU često dovodi u pitanje zbog bezbednosnih i političkih razloga.
Ruska strana je obezbedila kredit koji pokriva značajan deo troškova projekta. Evropska komisija je prvobitno odobrila plan proširenja iz 2017. godine. Međutim, ovo odobrenje je postalo predmet pravnih sporova, jer je Austrija, zamerajući se ovoj odluci, 2018. godine pokrenula postupak pred Opštim sudom EU. Iako je u tom trenutku izgubila, nastavila je dalje sa žalbom do Suda pravde EU.
Danas je Sud pravde presudio u korist Austrije, naglašavajući da je Evropska komisija bila obavezna da ispita da li je dodela ugovora ruskoj firmi bez tendera u skladu sa evropskim pravilima o javnim nabavkama. Ovaj slučaj podiže dodatna pitanja o pravilima o državnim pomoći i transparentnosti u procesima javnih nabavki unutar EU.
S obzirom na to da EU pruža mere i instrukcije za obezbeđenje konkurentnosti i jednakih uslova u ekonomskom okruženju, odbijanje da se poštuju ta pravila može stvoriti nepoštovanje među državama članicama. Ovakvi postupci mogu podrivati integritet jedinstvenog tržišta i važne odnose unutar Unije, čineći pitanja vezana za energetski sektor posebno osjetljivima.
U ovom slučaju, Sud pravde podržava stav da bi sve članice EU trebalo da postupaju u skladu sa ustupcima koji se daju izvođačima radova, posebno kada se radi o državnim projektima u energetskoj infrastrukturi. Ovaj presedan može imati dalekosežne posledice na načine na koje se budu sprovodili slični projekti u budućnosti, postavljajući temelje za stroža pravila i propise.
Odluku Suda pozdravili su mnogi članovi Evropskog parlamenta i organizacije koje se zalažu za transparentnost i odgovornost u javnim nabavkama. Istovremeno, može izazvati i kritike na račun Mađarske, koja se često suočava sa optužbama za ignorisanje evropskih pravila i normi.
Mađarska vlada je do sada naglašavala da njen pristup energetici, posebno kada je u pitanju nuklearna energija, ne bi trebalo da budu podložni prevelikom nadzoru ili interventnim pravilima iz Brisela. Ovo je dodatno zakomplikovalo odnose Mađarske sa zakonodavnim telima Evropske unije.
Osim pravnog aspekta, postoji i pitanje geopolitičkih i ekonomskih posledica ovakvih odluka. Sa energentima u fokusu globalne politike, svaka odluka koja se tiče nuklearne energije i saradnje sa Rusijom izaziva zabrinutost u drugim delovima Evrope. Posebno u svetlu trenutnih tenzija između Zapada i Rusije, ovakva partnerstva se smatraju potencijalno opasnima, kako za sigurnost članica EU, tako i za stabilnost u regionu.
U zaključku, presuda Suda pravde EU predstavlja značajan korak ka jačanju pravila vezanih za javne nabavke i državnu pomoć unutar EU. U svetlu ove presude, ostaje da se vidi kako će Mađarska reagovati i da li će biti spremna da preispita svoje energetske politike i odnose sa Rusijom, kao i kako će se drugi članovi Unije poslužiti ovim presedanom u budućim pregovorima i projektima.
