Evropska centralna banka najavljuje dalje smanjenje kamatnih stopa u Evrozoni
Evropska centralna banka (ECB) očekuje da će nastaviti sa smanjenjem kamatnih stopa ako inflacija padne na ciljanih dva odsto, saopštili su danas neki od najviših rukovodilaca ECB. Predsednica ECB, Kristin Lagard, i stručnjak Izabel Šnabel, najavile su postepeno smanjenje troškova zaduživanja u Evrozoni kako strahovi od visoke inflacije budu bledili.
Lagardova je izjavila da se nadaju daljem snižavanju kamatnih stopa ako naredni podaci potvrde trenutni pravac. Inflacija u zoni evra bila je prošlog meseca 2,3 odsto, a ECB očekuje da će dostići cilj od dva odsto sledeće godine, nakon što je dostigla dvocifrenu vrednost sa početkom rata u Ukrajini. Centralna banka evrozone nedavno je snizila ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na tri odsto, otvarajući vrata za dodatna smanjenja.
Šnabel je naglasila da bi ECB trebalo da nastavi postepeno smanjivanje kamatnih stopa dok ne dostignu neutralne nivoe, ističući da je stabilnost cena na dohvat ruke. Neutralna kamatna stopa je trenutno nejasno definisana, sa Šnabelom koja je vidi između dva i tri odsto, dok Lagardova istražuje vrednosti od 1,75 do 2,5 odsto.
Ovakve najave smanjenja kamatnih stopa od strane ECB dolaze u trenutku kada se Evrozona suočava sa ekonomskim izazovima izazvanim pandemijom koronavirusa. Očekuje se da će smanjenje troškova zaduživanja pomoći podsticanju ekonomske aktivnosti i ublažiti negativne posledice pandemije na evropsku ekonomiju.
Mnogi analitičari pozdravljaju ove najave ECB-a, ističući da bi smanjenje kamatnih stopa moglo imati pozitivan uticaj na privredu Evrozone. Smanjenje kamatnih stopa može doprineti povećanju potrošnje, investicija i rasta, čime bi se ublažile ekonomske posledice pandemije.
Smanjenje kamatnih stopa takođe može pozitivno uticati na tržište nekretnina, podstičući potražnju i podizanje cena nekretnina. Očekuje se da će ove mere ECB-a pomoći u stabilizaciji finansijskog tržišta i podsticanju ekonomskog oporavka u Evrozoni.
Međutim, postoje i skeptici koji upozoravaju na moguće negativne posledice smanjenja kamatnih stopa. Neki analitičari strahuju da bi prekomerno smanjenje kamatnih stopa moglo dovesti do rasta inflacije ili stvaranja balona na tržištima imovine. Takođe se postavlja pitanje kako će smanjenje kamatnih stopa uticati na štediše i penzionere koji zavise od kamatnih prihoda za svoj prihod.
ECB će pažljivo pratiti ekonomske pokazatelje i reagovati prema potrebi kako bi podržala ekonomski rast i stabilnost cena u Evrozoni. Očekuje se da će dalje smanjenje kamatnih stopa biti deo šireg seta mera koje će ECB preduzeti kako bi podržala ekonomski oporavak nakon pandemije koronavirusa.
U zaključku, najave ECB-a o daljem smanjenju kamatnih stopa ukazuju na opredeljenje centralne banke da podrži ekonomski oporavak Evrozone. Smanjenje kamatnih stopa može imati pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost i rast, ali će ECB pažljivo pratiti situaciju i preduzimati mere kako bi očuvala stabilnost cena i podržala održiv ekonomski rast.
