PODGORICA – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu ovogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori na iznos od 2,9 odsto, prema najnovijem izveštaju do kojeg je došla crnogorska informativna agencija MINA. Ova procena ukazuje na skromniji ekonomski rast u odnosu na prethodne godine, kada je Crna Gora beležila znatnije poraste.
U izveštaju EBRD ističe se da je i pored zadržane prognoze rasta, došlo do revidiranja prošlogodišnjeg rasta crnogorske ekonomije. Tako je septembarska procena smanjena sa 3,8 odsto na 3,1 odsto. Ovaj pad prirodno uzrokuje zabrinutost među ekonomskim analitičarima, jer ukazuje na moguće izazove s kojima se crnogorska ekonomija suočava.
Jedan od važnih faktora koji je doprineo smanjenju prognoza EBRD jeste i slabiji izraženi rast turizma. Naime, crnogorski turizam je doživeo značajno smanjenje u broju turista, pre svega zbog smanjenja broja posetilaca iz Rusije i Ukrajine, koji su u prošlim godinama bili među ključnim turistima. Godina 2023. bila je rekordna po broju poseta, ali se čini da se trend oporavlja, a ekonomija se prilagođava novim okolnostima.
EBRD ukazuje na potrebu za diversifikacijom ekonomije kako bi se smanjila zavisnost od turizma, zemlje bi trebalo da potraže i druge izvore prihoda. Stoga je važno usmeriti se na razvoj drugih sektora kao što su poljoprivreda i tehnologija, koji mogu doprineti stabilnosti i rastu i na duži rok.
Pored smanjenja broja turista i imigranata, inflacija takođe igra ključnu ulogu u ekonomskoj situaciji Crne Gore. Kao i u mnogim drugim zemljama, inflacija se povećala usled globalnih ekonomskih pritisaka, što može dovesti do smanjene potrošnje domaćinstava i daljih ekonomskih izazova. Večanje cena osnovnih životnih namirnica i energenata dodatno opterećuje domaćinstva, što može dovesti do opadanja životnog standarda.
Vlade i ekonomski stručnjaci u Crnoj Gori suočavaju se s dilemom kako članstvo u Evropskoj uniji može doneti dodatnu pomoć, ali i stvoriti veće obaveze prema striktnijim ekonomskim regulativama. U tom kontekstu, EBRD može igrati značajnu ulogu u umanjivanju posledica ekonomske krize kroz različite investicije i podršku projektima koji poboljšavaju infrastrukturu i poslovnu klimu.
Izborna neizvesnost takođe može doprineti ekonomskom okruženju. U izbornoj godini, politička stabilnost je ključna za ekonomski rast. Takođe, vlade koje se suočavaju sa previranjima moraju obezbediti jasan put ka ekonomskoj obnovi, uključujući i pregovore s međunarodnim institucijama poput EBRD radi obezbeđivanja neophodne finansijske podrške za infrastrukturne projekte koji su od vitalnog značaja za dalji razvoj.
Na kraju, EBRD naglašava važnost održivog razvoja i ekoloških investicija koje mogu doprineti otvaranju novih radnih mesta i poboljšanju životne sredine. U ovom smislu, postoji mnogo mogućnosti za Crnu Goru da se pozicionira kao lider u regionu kada je reč o održivim praksama i inovacijama u turizmu.
S obzirom na sve navedene izazove, jasno je da Crna Gora mora da preispita svoje ekonomske strategije i usmeri resurse kako bi obezbedila stabilan rast i otporan ekonomski razvoj, koji će dugoročno doneti blagodeti svim svojim građanima. U tom procesu, podrška međunarodnih finansijskih institucija poput EBRD, kao i unutrašnje reforme, biće ključni u povećanju otpornosti i konkurentnosti crnogorske ekonomije.
