Prema najnovijoj prognozi Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), ekonomski rast Srbije će se ubrzati ove godine na 3,8 odsto sa 2,5 odsto u 2023. godini. Banka ističe da je to posledica snažnog učinka u prvoj polovini godine, kao i ekspanzivne fiskalne i monetarne politike vlade, koje su podstaknule potrošnju i kapitalne investicije.
Prema podacima, srpska privreda je u prvoj polovini ove godine porasla za 4,3 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, zahvaljujući dobrim rezultatima u sektoru usluga, posebno ugostiteljstvu, trgovini, turizmu i građevinarstvu.
Međutim, deficit tekućeg računa Srbije se udvostručio u odnosu na prvu polovinu 2023. godine, dostigavši preko 1,2 milijarde evra, što predstavlja 3,3 odsto BDP. Rast deficita je podstaknut visokim uvozom, odlivom dividendi i manjim prihodima od državnih transfera iz inostranstva. Neto ulaganja stranih direktnih investicija su ostala na sličnom nivou kao i prošle godine, dok je inflacija u julu iznosila 4,3 odsto, malo više u poređenju sa ostatkom regiona. Referentna kamatna stopa je smanjena dva puta u poslednjih nekoliko meseci sa 6,5 odsto na šest odsto u julu 2024.
Fiskalni stav vlade i dalje je ekspanzivan, sa najavom daljeg rasta penzija i plata u javnom sektoru ove godine. Predviđa se da će ekonomski rast Srbije ubrzati na 4 odsto u 2025. godini, ali postoji rizik od zategnutosti tržišta rada, geopolitičke nestabilnosti i loših vremenskih uslova.
U regionu Zapadnog Balkana, ekonomski rast će se ubrzati sa 2,5 odsto u 2023. na 3,4 odsto ove godine i 3,7 odsto sledeće godine, zahvaljujući investicijama u Srbiji, održivom rastu potrošnje u Crnoj Gori i snažnom rastu turizma u Albaniji, prema informacijama sa veb stranice EBRD.
Uprkos relativno dobrim prognozama za Srbiju, EBRD navodi da postoji potreba za oprezom zbog potencijalnih rizika koji mogu ugroziti ove prognoze. Stoga, vlada i ekonomske institucije trebaju pažljivo pratiti ekonomske pokazatelje i preduzimati adekvatne mere kako bi očuvali i unapredili ekonomski rast zemlje.
