Džulija Roberts, jedna od najpoznatijih holivudskih zvezda, uživa reputaciju zbog veoma uspešne karijere i uloga u kultnim filmovima. Ipak, tokom svoje karijere imala je nekoliko promašaja, među kojima se ističe film „Volim nevolje“ (I Love Trouble) iz 1994. godine. Ovaj romantični triler, u kojem glumi novinarku iz Čikaga, naišao je na loš prijem i kod kritike i publike.
U filmu, Roberts tumači lik novinarke koja se takmiči sa kolegom iz rivalske redakcije, kojeg igra Nik Nolti. Na prvi pogled, zaplet deluje kao klasična romantična komedija sa elementima trilera, ali ono što je izdvojilo ovaj naslov nisu ni sam zaplet ni izvedba, već razočaravajući nastup glavnih glumaca. Hemija između Robers i Noltija bila je gotovo nepostojeća, što je dodatno pogoršalo kvalitet filma.
Scenaristički nedostaci takođe su bili značajni. Mnoge replike su bile slabe, a dijalozi nisu doprinosili razvoju priče. Iako su u pozadini postojale ambicije za stvaranje uspešnog filma, konačni proizvod nije uspeo da isporuči ono što je obećano.
Osim problema sa scenarijem, pravi razlog za slab prijem filma bio je otvoreni animozitet između glavnih aktera. Njihova netrpeljivost postala je javna tajna, a oboje su kasnije otvoreno govorili o svom neskladnom odnosu. Džulija Roberts je jednog prilikom izjavila da je Nik Nolti „odvratan čovek“, dok je on njoj uzvratio da ni ona „nije baš dobra osoba“. Ovo je stvorilo dodatne tenzije tokom snimanja, a glasine su sugerisale da su pojedine scene bile snimane sa dvojnicima kako bi izbegli sukobe.
U jednom intervjuu za Vanity Fair, Roberts je iskreno prokomentarisala film rekavši: „Ne znam šta sam već rekla o filmu ‘Volim nevolje’, osim da je bio đubre. Nije tajna da se Nik i ja nismo slagali.“ Ova izjava jasno ukazuje na to koliko je negativno iskustvo sa Noltiem uticalo na njen pogled na film i njegovu vrednost.
S obzirom na to da je Džulija Roberts postala ikona u svetu filma, malo ko bi očekivao da će imati ozbiljnih promašaja. Ipak, „Volim nevolje“ ostaje primer kako interne tenzije među glumcima mogu uticati na konačni rezultat, a u ovom slučaju, na uspeh filma. Uprkos lošem prijemu, film se ponekad preispituje u kontekstu vremenom izmenjenih perspektiva i kritičkog razmatranja.
Dok Džulija Roberts nastavlja svoju uspešnu karijeru, „Volim nevolje“ služi kao podsetnik na to kako i najbolji mogu imati korak unazad. U današnje vreme, kada se vrednosti umetnosti često mere kroz prizmu komercijalnog uspeha, važno je imati u vidu da svaki projekt nosi jedinstvene izazove koji mogu uticati na njegovu sudbinu.
Završavanje karijere nije uvek isključivo povezano sa uspehom; ponekad su ovi „promašaji“ deo rasta i razvoja svakog umetnika. Džulija Roberts je sa svakim novim projektom uspela da se usudi da istražuje nove granice, što je čini ne samo holivudskom zvezdom, već i umetnikom koji se ne boji da preuzme rizike. Iako „Volim nevolje“ ostaje urezan u njen portfolio kao jedan od slabijih trenutaka, on takođe pokazuje da je i u svetu glamura neizbežno naići na prepreke.
Konačno, analizirajući karijeru Džulije Roberts, lako je uvideti da se iz svakog iskustva, pa čak i iz onih negativnih, može naučiti nešto važno. Njen rad i doprinos kinematografiji nastavljaju da inspirišu buduće generacije, a „Volim nevolje“ predstavlja lekciju da čak i velike zvezde imaju svoje uspone i padove.
