U Srbiji, gde se na kafanskim stolovima često raspravlja o fudbalu, može se reći da je svaki posetilac takve ustanove i najbolje upućen u istoriju zemlje. Dok se ta tema čini kao obična sprdnja, ona otkriva koliko je istorija ovih prostora bitna i kako na nju utiču savremeni događaji. U ovakvim vremenima, istoričari postaju ključni, jer svojim radom pokušavaju da razjasne složene procese prošlosti. Dva značajna dela koja u poslednje vreme otvaraju nova pitanja o srednjovekovnoj Srbiji su knjige „Harizma cara Dušana“ Koste Nikolića i „Vizantijski svet“ Radivoja Radića.
Nikolićeva knjiga se posebno fokusira na cara Dušana, koji se smatra jednim od najvažnijih ličnosti u srpskoj istoriji. Kao što navodi urednik Lagune, Nebojša Jovanović, ovo je prva „zvanična biografija“ cara Dušana koja pruža temeljit pregled njegovog značaja za istoriju Srbije. Dušan je bio ne samo vojni vođa, već i pobožan čovek koji je, u skladu sa tradicijom svojih predaka, nastavio osvajanje vizantijskih teritorija. Pravi simbol njegove pobožnosti je manastir Svetih arhangela kod Prizrena, gde je izgradio monumentalnu zadužbinu u znak zahvalnosti za ozdravljenje.
Osim što se bavi njegovim životom, Nikolić obraća pažnju na Dušanovu ulogu u kolektivnoj svesti Srba kroz vekove. On napominje da je sećanje na cara osnaživalo identitet naroda i podsećalo ih na veličinu prethodnih vladara, sve do 20. veka kada je njegov kult bio zanemaren. Ipak, pronalazak Dušanovih moštiju i njihov prenos u Crkvu Svetog Marka označio je ponovno buđenje interesa za ovu ličnost.
S druge strane, Radivoj Radić se u svojoj knjizi „Vizantijski svet“ bavi širim kontekstom srednjovekovne civilizacije, ističući uticaj Vizantije na kulturu i društvo. Njegova svrha nije samo da prikaže istoriju velikih događaja i ratova, već da skrene pažnju na svakodnevni život običnog čoveka u tom periodu. U njegovoj analizi, religioznost i verska praksa postaju centralne tačke za razumevanje društvene strukture i identiteta građana tog doba.
Gledajući kroz prizmu ovih knjiga, dobija se jasnija slika ne samo o događajima, već i o kulturološkim i društvenim fenomenima koji oblikuju istoriju. Istoričarka prof. dr Katrina Mitrović ističe da su Nikolićevi i Radićevi radovi daleko od suhoparnog akademskog jezika, ali naprotiv, nude dinamične i zanimljive priče koje čitaocima omogućavaju da se povežu sa prošlošću.
Obe knjige ukazuju na to kako je važno očuvati i razumeti svoju istoriju, kroz prizmu koje nas ne samo informiše, već i inspiriše da razmišljamo o identitetu i vrednostima koje su oblikovale naše društvo. Kroz prizmu Dušana i Vizantije, otkrivamo koliko su ti događaji, ljudi i mesta oblikovali savremeni svet.
Ove knjige doprinose dubljem razumevanju srpske istorije i njenog nasleđa, podsećajući nas na bitne događaje i ličnosti koje su obeležile prošlost. Istorija nije samo kolekcija datuma i imena; ona je živa priča koja se prenosi sa generacije na generaciju, sa sposobnošću da nas inspiriše, informiše i podstakne na razmišljanje o budućnosti. U tom smislu, knjige Nikolića i Radića predstavljaju značajan korak ka boljem razumevanju ovog bogatog i složenog perioda u srpskoj istoriji.
