Dušan Obiđanović, poznat kao Obiđan, ima 72 godine i živi u Svilajncu, ali njegovi penzionski dani znatno se razlikuju od onih tipičnih za većinu penzionera u Srbiji. Dok se mnogi penzioneri zadrže u svakodnevnim aktivnostima uz knjigu ili TV, Obiđanović svakog radnog dana trči 15 kilometara, a zatim u dvorištu vežba borilačke veštine i besplatno trenira mlade karatiste iz Svilajnca i obližnjeg Žabara.
Njemu borilačke veštine nisu samo hobi, već način života. Tokom poslednje decenije, Obiđanović se posvetio hodočašću, prepešačivši čitavu Braničevsku, Šumadijsku i Nišku eparhiju, kao i manastire u Makedoniji. Njegovo najdramatičnije iskustvo bio je put do Republike Srpske tokom NATO bombardovanja, koji je nazvao „u inat bombama“. Tokom tog hodočašća, prepešačio je sedam puta relaciju do Čegra i nazad, a najduži put odveo ga je u Hilandar 1997. godine, kada je, povodom 800 godina Hilandara, hodao 40 dana.
Osim što se bavi hodočašćenjem, Obiđanović je aktivan planinar i član Planinarskog društva „Kalafat“ iz Niša. Većina planina bivše Jugoslavije su njegova osvajališta, uključujući i vrh Atosa. Njegova strast prema sportu manifestovala se još u mladosti. Počeo je sa svim sportovima, ali se na kraju pronašao u borilačkim veštinama. Prvu medalju osvojio je sedamdesetih godina u karateu, a danas ne zna tačno koliko medalja poseduje.
Obiđanović se često šali govoreći da je jedini majstor borilačkih veština kao što su srpske kuke i motike, naglašavajući svoju sposobnost da se brani od napada u samoodbrani. Njegova umetnička strana dolazi do izražaja kroz pisanje pesama i aforizama, i kolekcionarstvo. Obiđanović poseduje značke, bedževe, ambleme i filateliju, a takođe se ponosi svojim retkim kolekcijama, među kojima je i komplet značaka sa Titovim likom.
Iako je u osmoj deceniji života, Dušan nastavlja da učestvuje u maratonima i polumaratonima. Njegovo vreme na polumaratonu je 1 sat i 49 minuta, dok se prošle godine takmičio u Beogradskom maratonu sa vremenom od 5 sati i 24 minuta. Na poslednjem polumaratonu na Čukarici, ostvario je pobedu u grupi veterana, što je dodatno osnažilo njegovu reputaciju kao izvanrednog sportiste.
Za Obiđanovića, sport je više od samog takmičenja; to je način na koji izražava svoju posvećenost i duhovnost. Četiri godine zaredom, od 2003. do 2006, proglašavan je za najboljeg trenera Opštine Svilajnac, a 2008. godine dobio je počasno pismo „Velikog građanina Opštine Svilajnac“ za svoj humanitarni rad. Obiđanović je darovao krv čak 120 puta, čime je doprineo zajednici i pokazao svoju humanost.
Kao mladić, bio je vrlo aktivan u raznim radnim akcijama, a njegove doprinosi su mu doneli mnogo udarničkih značaka. Ove aktivnosti nisu prošle nezapaženo, pa ga je Savez omladine nekadašnje Jugoslavije nagradio putovanjem u Rusiju, gde je promovisao borilačke veštine i sport.
Na kraju, Dušan Obiđanović osvrće se na svoj život sa dubokom zahvalnošću. „Sve što radim je Božija volja. On je zaslužan za sve što sam postigao i što ću postići u budućnosti,“ zaključuje sa osmehom. Njegova priča inspirira mnoge i pokazuje da stariji ljudi mogu voditi aktivan i ispunjen život, uživajući u sportu, zajednici i kulturi.
