U subotu, 22. marta, u 19.30 časova, u Muzeju nauke i tehnike biće izvedena duodrama „Pupin – poslednji san“. Ova predstava se bavi značajnim temama kao što su nauka, imigracija, patriotizam, identitet i odnos prema rasejanju i tuđini. Autor teksta, Vjera Mujović, inspiraciju je pronašla u autobiografiji Mihajla Pupina, koja je nagrađena Pulicerovom nagradom, kao i u srpskoj narodnoj književnosti i Novom zavetu.
Režiju potpisuje Miloš Pavlović, dok lik Mihajla Pupina tumači Dušan Matejić, a njegovu majku, Pijadu Pupin, igra sama autorka, Vjera Mujović. Ova kombinacija veoma talentovanih izvođača pruža odličnu platformu za istraživanje kompleksnih tema koje okružuju život i rad Mihajla Pupina.
U stručnom timu se nalaze imena poput Aleksandre Ninković Tašić, Rade Radivojevića, Igora Todorovića i Ljiljane Mrkić Popović, koji su zaduženi za različite aspekte produkcije. Kreativnu podršku pružaju Una Pavlović (art dizajn), Mina Cvetinović Pavkov (video), Dragomir Nikolić (animacija) i Milan Tvrdišić (fotografija). Tim koji stoji iza predstave stvara jedinstvenu atmosferu kroz inovativne vizualne i zvučne elemente.
Predstava istražuje život Mihajla Pupina, jednog od najvećih naučnika u istoriji, koji je, uprkos tome što je živeo van svoje domovine, u velikoj meri doprineo razvoju Srbije. Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Pupin je pomogao Srbiji, čak je zahvaljujući svom prijateljstvu sa američkim predsednikom Vilsonom, omogućio da srpska zastava prvi put zavijori u Vašingtonu 1918. godine.
Mihajlo Pupin nije bio samo naučnik, već i filantrop koji je podržavao obrazovanje mladih. Njegova posvećenost dobrobiti Srbije manifestovala se kroz osnivanje fondova i organizovanje pomoći za ljude u nevolji. Kroz ovo delo, gledaoci će imati priliku da bolje razumeju njegov doprinos, kako u nauci, tako i u društvenom domenu.
Duodrama „Pupin – poslednji san“ prevashodno predstavlja zamišljeni susret između majke Pijade i sina Mihajla. U trenutku duboke starosti, Mihajlo se prisetiti svoja bogata iskustva, od detinjstva, preko naučnih i patriotskih uspeha, do toga kako je kao imigrant bio svedok velikih istorijskih događaja. Njegova majka, Pijada, pruža mu utehu i podršku, predstavljajući simbol doma i porodične ljubavi u teškim vremenima.
Jedan od inovativnih elemenata predstave je upotreba mobilnih telefona, što gledocima omogućava da prate performans iz različitih perspektiva. Ova moderna tehnologija simbolizuje Pupinov značaj za svet telekomunikacija i njegov doprinos razvoju tehnologije, za koje je stekao ključne patente.
Pupinova priča nije samo priča o naučniku, već takođe osvetljava pitanja identiteta i pripadnosti, osećaj raseljenosti i izazove sa kojima se suočavaju mnogi potomci imigranata. Kroz svoje iskustvo, Pupin je predstavljen kao figura koja se bori sa pitanjima o domu, kulturi i identitetu, što mu daje dodatnu dubinu kao liku u ovoj drami.
Ova predstava će sigurno privući pažnju ljubitelja pozorišta i nauke, a istovremeno pokrenuti važne diskusije o vrednostima kao što su patriotizam, podrška porodici i doprinos zajednici. „Pupin – poslednji san“ predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, osvetljavajući život jednog od najistaknutijih naučnika našeg naroda i njegovu borbu za boljitak Srbije u svetu. Pozivamo sve zainteresovane da dođu i prisustvuju ovom jedinstvenom i edukativnom događaju u Muzeju nauke i tehnike.
