Ukupan dug bankama u Srbiji poslednjeg dana septembra 2023. godine dostigao je 4.164 milijarde dinara. Ovaj iznos predstavlja porast od 11,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što ukazuje na trend rastuće zaduženosti građana i kompanija. Ovi podaci objavljeni su u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS), koji prikazuje detalje o strukturi duga i načinu na koji se dugovi izvršavaju.
Prema izveštaju, više od polovine ukupnog duga otpada na dug pravnih lica, koji iznosi 2.236 milijardi dinara, dok je stanovništvo zaduženo sa 1.837 milijardi dinara. Ostatak se odnosi na druge oblike dugovanja pravnih lica. Ova podela ukazuje na ozbiljne izazove koje poslovni sektor uživa u aktuelnim ekonomskim uslovima.
Stanovništvo Srbije se najviše zadužuje putem gotovinskih kredita, koji su prema podacima dostigli iznos nešto veći od 895 milijardi dinara. Slede stambeni krediti i krediti za adaptaciju, koji iznose blizu 800 milijardi dinara. U poređenju sa prošlom godinom, krediti građana su porasli za 15,3 odsto, pri čemu su gotovinski krediti beležili najveći rast od 17,8 odsto. Ova dinamika ukazuje na povećanu potražnju za likvidnošću među stanovništvom, kao i na rastuće troškove života.
Posmatrajući kašnjenja u otplati kredita, evidentirani su pozitivni trendovi. Ukupno kašnjenje u otplati iznosilo je 2,0 odsto, dok je pre godinu dana iznosilo 2,6 odsto. Ovo smanjenje može se tumačiti kao znak poboljšanja finansijskog stanja domaćinstava i preduzeća, iako su preduzetnici i dalje suočeni s većim izazovima. Naime, najveće kašnjenje zabeleženo je kod preduzetnika koji duguju 4,0 odsto, dok pravna lica beleže kašnjenje od 2,5 odsto. Građani su pokazali najveću disciplinu u izmirivanju svojih dugova, s kašnjenjem od samo 1,3 odsto.
U dodatku, zanimljivo je da se tokom ovog perioda nastavila ranija kretanja u sektoru tekućih računa i kreditnih kartica. Broj tekućih računa porastao je za 4,1 odsto, pa je 30. septembra zabeleženo 9,58 miliona tekućih računa. S druge strane, broj kreditnih kartica opao je za 3,2 odsto, dostigavši 1,10 miliona. Ova pojava može ukazivati na svesniji pristup građana kada su u pitanju potrošni dugovi, kao i na trend prelaska ka većem korišćenju gotovine umesto zalaganja na dug.
U globalu, ovi podaci osvetljavaju trenutne ekonomske prilike u Srbiji, s naglaskom na rastuću zaduženost, ali i bolje uočavanje finansijske odgovornosti među građanstvom. U kontekstu sveprisutne inflacije i ekonomskih pritisaka, potrebno je da se nastavi sa praćenjem ovih trendova kako bi se adekvatno reagovalo na promene u ponašanju potrošača i poslovanja.
Ekonomisti ističu da će dalji razvoj situacije zavisiti od odgovora na potencijalne spoljne ekonomske šokove, ali i od strategija koje banke budu razvijale kako bi se prilagodile novim okolnostima. Preporučuje se pažljivo upravljanje zaduženostima i ocena rizika u cilju osiguravanja stabilnosti i održivosti ličnih i poslovnih finansija.
Nakon analize dokaza, može se zaključiti da je situacija sa dugovanjem u Srbiji kompleksna, ali uz pravilno upravljanje i povećanje odgovorne potrošnje, može se očekivati poboljšanje u otplati i zaduživanju, čime bi se stvorili temelji za zdraviji ekonomski rast.
