Prema najnovijim podacima, Jadransko more se suočava sa ubrzanim zagrevanjem i povećanjem saliniteta, a ovi procesi se odvijaju znatno brže nego što su to ranija klimatska predviđanja sugerisala. Ovo povećanje je dovelo do sve češće prisutnosti tropskih vrsta u ovom moru, pokazuju rezultati studije sprovedene od strane istraživača sa Instituta „Ruđer Bošković“ u Zagrebu i Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu. Istraživanje je deo međunarodnog programa fokusiranog na Južnuadransku kotlinu, najdublji deo Jadrana.
Rezultati pružaju zabrinjavajuće informacije o stanju dubokih voda Jadranskog mora. Glavni indikator promena, salinitet i temperatura, beleže nagli porast. Na dubini od 1.000 metara, temperatura mora se povećala za 0,8 stepeni Celzijusa u just poslednjih deset godina, dok je salinitet porastao za 0,2 promila. Ove brojke predstavljaju najbrže promene zabeležene u dubinama Sredozemnog mora do sada.
Ovakvi trendovi su posebno zabrinjavajući jer se smatra da zagrevanje mora i povećana salinitet mogu imati dalekosežne posledice na ekosisteme. Osim što se pojavljuju tropske vrste koje pre nisu bile prisutne, to može uticati i na domaće vrste riba i drugih morskih organizama. Istraživači naglašavaju da je potrebno dodatno proučiti kako ove promene utiču na celokupan ekosistem, posebno u svetlu globalnih klimatskih promena.
Naučnici su takođe istakli da su tropske vrste već uočene u nekim delovima Jadranskog mora, što ukazuje na promene u staništima. Projicirane promene temperature i saliniteta mogu stvoriti uslove koji su povoljni za tropske vrste, dok su domaće vrste možda suočene s izazovima prilagođavanja ovakvim promenama.
Zabrinutost se dodatno pojačava činjenicom da se ovakve promene ne dešavaju izolovano. Jadransko more, kao deo Sredozemnog mora, može uticati na šire okeanske i klimatske obrasce. Istraživači upozoravaju na važnost održivog korišćenja morski resursa i očuvanja biodiverziteta kako bi se umanjili negativni efekti klimatskih promena na morski ekosistem.
U svetlu ovih saznanja, važno je da vlade i donosioci odluka prepoznaju urgentnost situacije i prateća istraživanja. Inicijative za zaštitu životne sredine, kao i strategije za adaptaciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, moraju postati prioriteti u politici i strategijama upravljanja morskim resursima.
S obzirom na globalne promene klime, koja se manifestuje kroz intenzivnije vremenske događaje, kao što su poplave ili suše, Jadransko more treba da bude obeleženo kao area od posebnog interesa za zaštitu. U tom smislu, važno je da se fokusira ne samo na trenutne promene, već i na dugoročne posledice koje bi mogle nastati kao rezultat nastavljanja ovih trendova.
S obzirom na to da su naučnici iz različitih institucija u regionu spojeni na istraživačka pitanja, postoji dobra osnova za međunarodnu saradnju. Uključivanje lokalnih zajednica i onih koji zavise od morskih resursa može dodatno ojačati napore za očuvanje.
U zaključku, jasno je da se Jadransko more suočava sa izazovima koji su direktno povezani sa klimatskim promenama. Potrebno je dodatno istraživanje i akcija kako bi se umanjili potencijalni negativni uticaji ovih promena i obezbedilo očuvanje jedinstvenog ekosistema koji ovo more čini posebnim. U tom smislu, naučni pristup, kao i aktivna uključenost društva, biće ključni za rešavanje pitanja koja se tiču života u i oko Jadranskog mora.
