Odbor za poljoprivredu pri Narodnoj skupštini Srbije predložio je uspostavljanje Fonda za sezonske intervencije u cilju pružanja podrške proizvođačima malina tokom perioda tržišnih poremećaja koji ugrožavaju njihovo poslovanje i opstanak. Ovaj predlog došao je od predsednika odbora, Marijana Rističevića, koji je istakao ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze malinari.
U okviru ovog predloga, predviđeno je i skladištenje malina, što bi omogućilo proizvođačima da plasman robe obavljaju kada su cene najpovoljnije. U tom kontekstu, sugerisano je da troškove skladištenja podeli država sa proizvođačima, a što bi značajno olakšalo njihov položaj na tržištu. Takođe, pored ove mere, planira se i obezbeđivanje povoljnih kredita za proizvođače malina, čime bi im se pružila dodatna finansijska podrška.
Iako je ovaj predlog imao podršku, o njemu nije glasano zbog nedostatka kvoruma, ali su članovi odbora naglasili da će se mere usvojiti na prvoj narednoj sednici. Rističević je naglasio da preporučuju da Fond za intervencije raspolaže sa približno dve milijarde dinara, što se čini kao razumna suma kada se uzmu u obzir troškovi koji su, na primer, bili potrebni za pomoć u vreme svinjske kuge.
Proizvođači se suočavaju s ozbiljnim poteškoćama. Milovan Jakovljević, jedan od malinara, ukazao je na to da su brojke u velikoj meri porasle, ističući da umesto planiranih 110.000 tona malina, trenutno proizvedu samo 47.000 tona. Ova kriza u sektoru izvoza malina očigledna je i dovodi do straha od budućih posledica po proizvođače.
Mileta Pilčević, predsednik Udruženja proizvođača maline „Vilamet“, izrazio je zabrinutost zbog toga što su malinari tokom poslednje dve godine radili bez adekvatne nadoknade. On je naglasio očekivanja od doplate od 50 dinara za svaki kilogram predate maline iz prošlogodišnjeg roda, ukazujući na veliki problem koji otežava situaciju malinara.
Pilčević se posebno osvrnuo na problem neisplaćivanja od strane otkupljivača, naglasivši kako se oni odbijaju da isplate dodatak na akontnu cenu malina. U pogledu toga, on je pozvao državu da preduzme korake kako bi procesuirala otkupljivače koji su uzeli malinu, a nisu je platili. „Posao države je da procesuira one koji nisu ispunili svoje obaveze prema proizvođačima“, zaključio je Pilčević.
Tržišna situacija malina, koja je i dalje neizvesna, dodatno je zakomplikovana trenutnim ekonomskim izazovima i problemima koji se javljaju u logistici i transportu. Malinari su suočeni s potrebom za hitnim merama podrške koje će im omogućiti da očuvaju svoje poslovanje, ali i da se prilagode promenama na tržištu.
U tim okolnostima, predložene mere međutim, ukazuju na mogućnost poboljšanja situacije. Očekivanja da će se fondi opredeliti i obezbediti dodatna sredstva za proizvođače malina donose nadu u smanjenje gubitaka i stabilizaciju tržišta, što je od ključnog značaja za opstanak ove grane poljoprivrede.
Sve ovo ukazuje na to da je potreba za pravim i efikasnim politikama i strategijama koje će podržati male proizvođače malina veoma visoka. Uveravanje članova odbora da će se predloži mere razmatrati na prvoj narednoj sednici može biti prvi korak ka rešenju problema s kojim se suočavaju malinari širom Srbije.
