Stočarima sušna i topla godina predstavlja ogroman izazov. Na pašnjacima gotovo da nema ispaše, a bunari i kanali su se isušili. U ovim teškim uslovima, stočari se suočavaju s konstantnim naporima kako bi obezbedili hranu za svoju stoku. Zabrinutost raste i zbog nedostatka hrane za jesenske i zimske mesece, jer u ovakvim sušnim godinama na njihovim poljima neće biti dovoljno hranivih materija.
Norbert Varga, stočar koji se bavi ovčarstvom, ističe da je njegova situacija nešto bolja od drugih. Njegove ovce (rasa virtemberg) svakodnevno su na ispaši, zahvaljujući strategiji ispaše koju je uspostavio. Čobanin, kojeg je zaposlio, vodi ovce od njive do njive u potrazi za žetvenim ostacima. Varga naglašava da trenutno čeka da se ubranje suncokret, kukuruz i soja kako bi osigurao dodatnu hranu.
Međutim, Varga se suočava s problemima u poslednjih pet godina, jer je prinos na njivama izuzetno nizak. Ipak, do sada se snalazio zahvaljujući svojoj detelini, kao i baliranju kukuruzovine i pravljenju silaže. U poslednje dve godine, promenio je četiri čobanina, a trenutni čobanin dolazi iz Sente i ima platu od 60.000 dinara, uključujući smeštaj i hranu. Varga se brine da bi mogao izgubiti i ovog čobanina, s obzirom na to da je teško pronaći radnu snagu koja bi se bavila tim poslom.
Unatoč izazovima vezanim uz ispašu, Varga je zadovoljan rasom virtemberg i ne planira smanjivati broj grla, iako je svestan da bi se mogao suočiti s nedostatkom hrane zbog sve češćih suša. Njegova strategija prodaje ovaca je jasna—kada jagnjad dostignu težinu od oko 80 kilograma, odvozi ih u klanice, odakle se izvoze u Izrael. Ipak, trenutna cena žive mere jagnjadi iznosi svega 400 dinara po kilogramu, što je znatno manje od očekivane cene koja bi trebala biti između 500 i 550 dinara. Varga priča da se nada da će jagnjad postati skuplje kada potražnja poraste u jesenskim mesecima.
Za njega su subvencije koje dobija od države od suštinskog značaja. Po jagnjetu dobija podsticaj od 3.000 dinara, što mu omogućuje da se bavi ovčarstvom bez straha za egzistenciju. Uz to, subvencije za ovce s pedigreom iznose 10.000 dinara po grlu, što stočarima dodatno olakšava situaciju.
Iako se suočava s teškim vremenima, Varga je optimističan zbog svog rada i uspeva da izdrži pritiske sušnih godina. Njegova predanost posvećenosti stočarstvu ogleda se u njegovoj volji da se bori protiv prirodnih nepogoda koje prete njegovom gazdinstvu. Kroz različite metode kako bi obezbedio hranu za svoju stoku, i dalje vodi računa o kvalitetu i uspehu svog stada.
Za mnoge stočare, kao što je Norbert, sušna godina donosi neizvesnost. Ipak, zahvaljujući subvencijama i kontinuiranim naporima, mnogi pokušavaju da se prilagode i prevezu kroz ove izazove. Stočarstvo i dalje ostaje ključni sektor u poljoprivredi, a oni koji nastavljaju da se bore znaju da optimizam često dolazi iz upornosti i snalažljivosti.
