Dragomir Sekulić iz Beograda godinama se bori pred nadležnim pravosudnim organima kako bi dokazao svoju nevinost i ostvario pravo da viđa svoje dete sa bivšom partnerkom A. V., sa kojom ima dete. Smatrajući da je osuđen nepravedno na osnovu neosnovanih optužbi, Sekulić ističe da želi da skrene pažnju na propuste u pravosudnom sistemu.
Sekulić je osuđen za nasilje u porodici, prvi put zbog navodnog hvatanja bivše partnerke za vilicu i upućivanja pretnji, a drugi put zbog fotografisanja svoje ćerke mobilnim telefonom. On ističe da nema dokaza koji potvrđuju njegovu krivicu i tvrdi da je suđenje vođeno na nepristrasan način.
Nakon što je saznao da je postao otac, Sekulić je odlučio da se bori za pravo da viđa svoje dete, i pored zabrane prilaska koja mu je izrečena. Sud mu je odobrio viđanje u kontrolisanim uslovima Centra za socijalni rad, ali majka deteta je sprečavala susrete dostavljajući potvrde o bolesti deteta.
U borbi za kontakt sa ćerkom, Sekulić je optužen za novo nasilje u porodici nakon što je fotografisao dete tokom posete. Iako je na sudu dokazao svoju nevinost i pružio podršku svedocima, presuda je opet bila protiv njega. Sekulić je osuđen na pet meseci kućnog zatvora bez elektronskog nadzora.
Njegov branilac Andrija Magdelinić ističe da prvostepena presuda nije zasnovana na dokazima i da ignoriše činjenice koje potvrđuju Sekulićevu nevinost. Borba za dete se nastavlja, a Sekulić ne odustaje od svojih prava kao roditelja. Nadu polaže u drugostepeni sud pred kojim je podneta žalba na presudu.
Sekulić ističe da će nastaviti borbu za istinu i pravdu, te da pravosudni sistem treba da zaštiti one koji su nepravedno optuženi zarad ličnih interesa. Ova priča baca svetlo na propuste u pravosudnom sistemu i potrebu za pravednijim postupanjem prema nevinim optuženicima.
