Dragoje Bojić, penzionisani policijski inspektor iz Priboja, poznat je po svojoj nesebičnoj pomoći drugima. Njegova najnovija inicijativa usmerena je na Suada Trbovića, poznatog u Srbiji zbog svoje hrabrosti da se odrekne transplantacije jetre u korist mlađeg pacijenta. Suad, koji živi od socijalne pomoći, uspeva da okuplja podršku svojih komšija i sugrađana, pokazujući da nije sam u svojoj borbi.
Dragoje nije samo organizovao humanitarnu akciju za Suada, već je tokom čitave svoje karijere pokazao koliko je posvećen dobročinstvu. Odricao se dela svoje plate, dnevnice i nagrada kako bi pomogao onima kojima je to najpotrebnije, često dajući sredstva potrebna za lečenje.
Ovaj humanista ističe da nije bio bogat, ali se ponosi time što je uspeo da pomogne mnogim ljudima kroz svoj život. Na primer, za vreme svoje karijere, pokrenuo je akciju prikupljanja novca za Marijanu Žarković, učenicu čiji je otac kasnije izrazio zahvalnost što je operacija bila uspešna, a Dragoje se oseća ispunjeno kada vidi da je njegov trud doneo rezultate.
Dragojevo putovanje kroz svet policije počelo je u Beogradu, gde je prvo radio kao pozornik. Tokom svoje karijere, stekao je brojna priznanja i nagrade, ali često naglašava kolektivni duh rada. Njegova skromnost, pravdanje i humanost proizašli su iz porodičnih vrednosti, što se odražava na način na koji vaspitava svoje sinove, Alekse i Filipa.
Roditelji su mu ugradili vrednosti poštenja i humanosti, a Bojić se trudi da i njegova deca usvoje slične vrednosti. Osim što je angažovan na humanitarnim aktivnostima, Dragoje deli svoje znanje sa mlađim kolegama u policiji, čija je spremnost na učenje i predanost radu važna kako za njihovu karijeru, tako i za zajednicu.
Unatoč povredama koje je doživeo tokom službe, Bojić nikada nije odustajao od svojih principa. Za svoja izvanredna postignuća, dobio je brojne nagrade, uključujući zlatnik sa likom Jakova Nenadovića, prvog ministra srpske policije. Svaki novčani deo tih priznanja odlazio je u humanitarne svrhe, potvrđujući njegovu opredeljenost da pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
U društvu koje se često suočava s problemima i poteškoćama, primer Dragoja Bojića osvetljava put prema humanosti i solidarnosti. Njegove akcije ne samo da pružaju direktnu pomoć, već i inspirišu druge da učine isto, stvarajući tako pozitivne promene u zajednici. Tima se podstiče duh zajedništva i dobrote, a svi Pribojci mogu biti ponosni na čoveka koji predstavlja vrednosti koje bi svako od nas trebao da teži.
U vreme kada se ljudi često bore s izazovima života, Bojićevo delovanje podseća nas da su humanost, nesebičnost i solidarnost oni principi koji mogu učiniti razliku. Njegova priča je izazov svima nama da razmislimo o tome kako možemo doprineti zajednici, bez obzira na to koliko malo možda imamo. Na kraju, Dragoje Bojić zapisao je svoju strast redom, humanosti prema onima u potrebi, prožimajući svoju svakodnevicu akcijama koje pozitivno utiču na ljude oko njega.
