Dragan Popović Kuruzlija, poznati slepi pesnik iz sela Ponikvice u blizini Požege, preminuo je u 73. godini života. Ova tužna vest stigla je u javnost i ostavila snažan utisak na sve koji su poznavali njegov rad i životnu priču. Tokom svog života, Dragan je bio uzor mnogima, posebno osobama s hendikepom, jer je pokazivao kako predanost i upornost mogu prevazići bilo kakve prepreke.
Iako je bio slep, Dragan se nikada nije povukao. Njegov način života bio je inspiracija za mnoge koji su se suočavali sa raznim izazovima. Kroz svoje pesme, on je prenosio poruku nade i hrabrosti, osnažujući ljude da se bore za svoje snove i ciljeve. Često je govorio o važnosti samostalnosti, često citirajući:“Nisam ni primetio mrak koji mi se iznenada prikrao, radim poslove koje ljudi sa dobrim vidom možda ne bi tako dobro uradili.“
Dragan je bio poznat po svom neumornom radu, ne samo u poeziji već i u svakodnevnim aktivnostima. Njegove ruke su mu bile oči, a veštine koje je stekao kroz život omogućile su mu da obavlja razne poslova. Bilo da se radilo o kosi, kopanju ili radu sa alatima, on je sve radio sa strašću i posvećenošću. Proveo je mnogo vremena u svom voćnjaku, uzgajajući maline i brinući se o životinjama, uprkos svojim fizičkim ograničenjima.
Jedan od njegovih najimpresivnijih poduhvata bio je izrada inkubatora za uzgajanje pilića. Ovaj projekat simbolizovao je ne samo njegovu snalažljivost, već i njegovu sposobnost da pronađe rešenja i unapredi svoj način života. Njegova posvećenost domaćinstvu bila je očigledna, a Dragan je često govorio o tome kako se oseća kao da njegovo vreme traje više od 30 sati dnevno.
Možda je najvažniji aspekt njegovog života bila emocionalna podrška koju je imao od supruge Slavice. Kako je sam isticao, ona mu je bila „njegova lastavica“ i „dva oka.“ Njihova ljubav bila je temelj njegove sreće, a on je često izražavao zahvalnost što ima nekoga kao što je ona u svom životu. Njihov odnos bio je simbol zajedništva i razumijevanja, a Dragan je često isticao koliko se radovao povratku kući kada bi se udaljio zbog posla.
Njegova poruka osobama s invaliditetom bila je jasna: „Ne smete se predati, sreća je možda iza ćoška, ali ako ne krenete do tog mesta, nikada je nećete pronaći.“ Kroz svoja iskustva, Dragan je često naglašavao važnost roditeljskog pristupa deci s hendikepom, moleći porodice da ne ograničavaju svoju decu zbog njihovih poteškoća, već da ih pripremaju za život pun mogućnosti.
Dragan Popović Kuruzlija ostavio je dubok trag u srpskoj poeziji i u životima mnogih koji su ga poznavali. Njegova predanost, hrabrost i ljubav prema životu i svojoj supruzi inspirasale su brojne generacije. Njegove reči će se i dalje prenositi, podsećajući nas da nijedna prepreka nije nepremostiva i da sreća često leži u našim rukama, samo je potrebno imati volju i hrabrost da je potražimo.
Ova tužna vest o njegovom odlasku ostavila je veliku prazninu u srcima mnogih. Draganov život, ispunjen borbom i ljubavlju, biće zapamćen kao svetla tačka u srpskoj kulturi i inspiracija za sve koji se suočavaju sa izazovima. Njegova poezija će nastaviti da živi, podsećajući nas da svaka osoba, bez obzira na prepreke koje ima, može postići velike stvari.
