Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji tokom tranzicionog perioda od 2001. do 2023. godine bio je minimalan. U okviru prosečnog rasta BDP-a od 3,2%, doprinos poljoprivrede iznosio je svega 0,11 procentnih poena, dok je agroindustrija doprinela sa 0,08 procentnih poena. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u iznosilo je 6,21%, dok je agroindustrija doprinosila sa 3,8%.
Iako Srbija, zajedno sa Rumunijom, beleži najveće učešće sektora poljoprivrede u rastu BDP-a u 2023. godini (4% i 3% od svih tranzicionih država), vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je dvostruko niža nego u Danskoj, a vrednost poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža. Ovo ukazuje na značajne razlike u razvoju između Srbije i zemalja sa razvijenijom poljoprivredom.
Popis poljoprivrede i stanovništva pokazao je da su nepovoljni demografski trendovi, poput opadajućeg broja stanovništva u ruralnim područjima, imali velik uticaj na strukturne promene u poljoprivredi. Pad stanovništva u selima bio je dvostruko brži od opadanja ukupnog stanovništva, a demografsko starenje i nepovoljna obrazovna struktura dodatno komplikuju situaciju. Samo jedan od desetoro stanovnika na selu ima tercijarno obrazovanje.
Analiza rezultata Popisa poljoprivrede iz 2012. i 2023. godine pokazala je brojne nepovoljne trendove u strukturi poljoprivrednih zemljišta i porodičnih gazdinstava. Iako je fragmentacija poseda zaustavljena, smanjuje se broj gazdinstava sa isključivim prihodima od poljoprivrede. U 2012. godini, svaka peta osoba bila je angažovana u poljoprivredi, dok je u 2023. godini taj broj pao na svakog šestog stanovnika. Produktivnost rada, iako se udvostručila, ostaje jedna od najnižih među evropskim tranzicionim državama.
U periodu od 2002. do 2022. godine, RZS je zabeležio da seosko stanovništvo smanjilo za 22,8%, što je značajno više od ukupnog smanjenja stanovništva Srbije od 11,3%. U poslednjih deset godina, pad ruralnog stanovništva ubrzan je, dok se gradsko stanovništvo takođe smanjilo, ali u manjem obimu. Regionalna analiza pokazuje da je najočigledniji pad zabeležen u Zaječarskoj, Pirotskoj i Borskoj oblasti, gde je smanjenje premašilo 25%.
Trendovi u zaposlenosti pokazuju rast ukupnog broja zaposlenih u Srbiji za 26,5% od 2012. do 2023. godine, dok je broj nezaposlenih smanjen za 57,8%. Na ruralnom području, zaposlenost je porasla za 7,2%, dok je broj nezaposlenih smanjen za 56%. Ove promene ukazuju na poboljšanje na tržištu rada, ali i na potrebu za razvojem poljoprivrednih kapaciteta.
Raspoloživo poljoprivredno zemljište smanjeno je za 26,2% u poslednjoj deceniji, a korišćeno poljoprivredno zemljište smanjeno je za 5,2%. Najveći pad zabeležen je kod šumskih površina, dok u strukturi korišćenog zemljišta dolazi do promena, s povećanjem zemljišta pod oranicama i baštama. Smanjenje površina livada i pašnjaka dodatno komplikuje poljoprivrednu proizvodnju.
Konačno, proces tranzicije poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji beleži kontinuirano smanjenje broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, koje su predstavljale dominantnu grupu. Broj poljoprivrednih gazdinstava opao je za 20% od 2012. godine, sa naglaskom na smanjenje gazdinstava sa najmanjim posedom. To dodatno ukazuje na potrebu za politikama koje će ojačati poljoprivredni sektor i podstaći razvoj održivih poljoprivrednih zajednica.
U svetlu ovih izazova, ključno je da se kroz reforme, obrazovanje i podršku kreira povoljnije okruženje za poljoprivredu i ruralne zajednice, kako bi se osigurao održiv ekonomski rast i razvoj.
