Donald Tramp se vraća na političku scenu kao ključni igrač u pregovorima oko Kosova, što može značiti nove tenzije između SAD i Evropske unije (EU) u vezi s rešavanjem pitanja na Balkanu. Trampova administracija već je izazvala pomeranje u dinamici dijaloga između Beograda i Prištine, a analitičari predviđaju da će i ovaj put pokušati da preuzme vođstvo u procesu.
Timoti Les sa Univerziteta u Kembridžu smatra da Tramp želi da odvuče Srbiju od uticaja Kine i Rusije, te mu je potrebna podrška Beograda prilikom rešavanja statusa Kosova. Les podseća na događaje iz 2017. i 2018. kada je Trampova administracija preuzela inicijativu u dijalogu, nakon što je EU pokazala slabosti u posredovanju. Odustajanje od Ohridskog sporazuma, koji je stvoren bez učešća SAD, smatra se verovatnim, jer je dokument ocenjivan kao neprivlačan i neefikasan za obe strane.
Trampova prva administracija je takođe uključila Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog, koji je brzo preusmerio pregovore sa EU na direktne razgovore sa Beogradom i Prištinom. Početni susreti su bili praćeni inicijativama poput potpisivanja Vašingtonskog sporazuma u septembru 2020. godine, koji je naglasio ekonomsku saradnju kao ključni aspekt normalizacije odnosa.
Većina analitičara se slaže da će Tramp i sada pokušati da nametne svoj pristup rešavanju kosovskog pitanja. Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove, naglašava da će doći do sukoba između Vašingtona i Brisela u vezi sa ključnim pitanjima na Balkanu. Iskušenja za EU u tom smislu su evidentna, posebno kada se uzmu u obzir različiti pristupi i interesi koji postoje među članicama unije.
Drecun ukazuje na to da će SAD težiti preuzimanju kontrole nad dijalogom, što sugeriše moguću tenziju između evropskog i američkog pristupa. Takođe, kao periferne pitanje za američku spoljnu politiku, Balkan neće biti prepušten samo na milost i nemilost konkurentskim silama, uključujući EU.
Sa druge strane, dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka smatra da je prerano donositi hite o „medenom mesecu“ u odnosima SAD i EU. On naglašava da se važna pitanja kao što su trgovinske tarife i status NATO-a moraju rešavati sinhronizovano. Cvetićanin takođe veruje da će prioritet i dalje biti posvećen ključnim pitanjima na Bliskom Istoku i u Ukrajini pre nego što se pređe na Balkanske teme.
Tramp je u svom prethodnom mandatu uspeo da oblikuje odnose između Beograda i Prištine kroz direktne razgovore i potpisivanje važnih sporazuma, kao što je Vašingtonski sporazum koji je potpisan u Beloj kući. Ovaj sporazum je označio novo poglavlje u ekonomskim odnosima između Srbije i Kosova, sa naglaskom na saradnju. Međutim, pitanje statusa Kosova i dalje ostaje ključno i kontroverzno.
Kako se situacija razvija, jasno je da će Tramp, ukoliko ponovo preuzme vlast, težiti ponovnom jačanju američkog uticaja u regionu i pokušati da nametne svoj pristup dijalogu. To bi moglo dovesti do dodatnih tenzija sa EU, koja bi mogla pokušati da zadrži posredničku ulogu.
S obzirom na sve navedeno, budućnost dijaloga između Beograda i Prištine ostaje neizvesna. Očekivanja su da će Tramp pokušati da izgradi nove platforme za razgovor i potencijalne dogovore, ali kako će to uticati na američko-evropske odnose i kako će se postaviti zemlje regiona, tek će se videti. Pregovori o Kosovu postaju sve važniji imperativ u širem kontekstu američke politike u Evropi, s potencijalom da izazovu nove političke potrese.
