Američki predsednik Donald Tramp izneo je danas optimistične komentare o napretku pregovora za rešenje sukoba u Ukrajini. U intervjuu za američki Tajm, Tramp je rekao da je mirovni sporazum „veoma blizu“ i da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski „razumeo“ da će Krim ostati deo Rusije u okviru budućeg dogovora. Tramp, koji je takođe istakao da smatra da Ukrajina nikada neće moći da se pridruži NATO-u, ukazao je na to da je trenutni sukob rezultat politika koje je sprovodio njegov prethodnik, predsednik Džozef Bajden.
Tokom intervjua, Tramp se osvrnuo na svoj prvih 100 dana mandata, tvrdeći da su bili „neograničen uspeh“ i da nastavlja da sprovodi politike koje je predstavio tokom kampanje. Na pitanje o tome da li će mir u Ukrajini biti moguć dok je Vladimir Putin na vlasti, Tramp je odgovorio da veruje da je to moguće, naglašavajući da bi on bio jedini predsednik koji bi mogao da pregovara o tom pitanju. “Da, mislim da Putin hoće. Mislim da bi Putin radije to uradio drugačije”, rekao je Tramp.
Tramp je komentarisao i svoja ranija gledišta o završetku rata u Ukrajini, objašnjavajući da je kada je rekao da će to učiniti „prvog dana“ svog mandata, misliti figurativno. Takođe je podseća da je pređašnja administracija, predvođena Bajdenom, odgovorna za trenutnu situaciju. “Ovo je Bajdenov rat”, istakao je Tramp.
U vezi sa ukrajinskim predsednikom, Tramp je izrazio poverenje da će postignuti dogovor sa Zelenskim i ponovio da veruje da je moguć mir. Kada je reč o Krimu, Tramp je ponovio svoj stav da je „Krim pripao Rusima“, i doveo veze sa nekim od dela njegove prethodne administracije, govoreći o Baraku Obami kao odgovornom za trenutnu situaciju.
Tramp se takođe osvrnuo na mogućnosti poslovanja između SAD, Ukrajine i Rusije u slučaju postizanja dogovora. Prema njegovim rečima, ukoliko se postigne mirovni sporazum, to bi otvorilo vrata za ekonomsku saradnju. On je napomenuo da je u slučaju uspješnih pregovora moguće da se poslovni odnosi prošire.
Osim pregovora o Ukrajini, Tramp je takođe govorio o mogućim nuklearnim pregovorima s Iranom, naglašavajući da je otvoren za sastanak s iranskim predsednikom. Izrazio je zabrinutost zbog trenutne situacije na Bliskom istoku, podvlačeći da je administracija Bajdena doprinela povećanju tenzija i nasilja u regionu.
U intervjuu je takođe spomenuo svoje stavove o Kanadi i Grenlandu, naglašavajući da je njegov cilj da poboljša američku ekonomiju i smanji finansijsku štetu koju SAD trpi zbog međunarodnih obaveza. Tramp je ponovio da nema ništa protiv toga da bude zapamćen kao predsednik koji je proširio teritoriju SAD, ističući da bi Kanada bila bolje mesto kao američka država.
Govorivši o migrantskoj politici, Tramp je kritikovao prethodnu administraciju zbog politike otvorenih granica, dodajući da su neki migranti dolazili iz zemalja sa visokim kriminalom. Potpredsednik Tramp je naglasio da je potrebno obezbediti američke granice i zaštititi zemlju od opasnosti.
Na kraju, govoreći o međunarodnim trgovinskim politikama, Tramp je ponovio da će se zalagati za jaču ekonomsku politiku koja će favorizovati proizvodnju u SAD-u. Izrazio je nadu da će američke kompanije investirati više u domaću proizvodnju umesto da se oslanjaju na uvoz, naglašavajući važnost ekonomskog suvereniteta.
U svetu punom izazova, Trampova izjava odražava njegovu viziju o ponovnom uspostavljanju jakih i direktnih pregovora u međunarodnim odnosima, dok se suočava s kritikom trenutne administracije i globalnih politika koje bi mogle uticati na budućnost SAD-a.
