Jaroslav Balaž iz Gložana, kod Bačkog Petrovca, ponovo je jesenas posadio mak nakon 15 godina. Smatra da će ova godina doneti dobar prinos, koji se procenjuje na 500 do 700 kilograma po jutru, posebno na terenima gde nije bilo mraza, što je olakšano umereno toplom klimom. Zbog klimatskih promena, visokih troškova setve i niskih cena drugih poljoprivrednih kultura, Jaroslav je odlučio da se vrati gajenju maka, verujući da će bolje proći finansijski, s obzirom da na domaćem tržištu postoje izvoznici koji prodaju mak u Češkoj i Slovačkoj.
On ističe da gajenje maka ne zahtijeva velika ulaganja, što ga je podstaklo da se ponovo okrene ovoj biljci. Pored semena, potrebna su i zaštitna sredstva, što je uobičajeno u svakoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema njegovim rečima, postoje dva ključna tretmana zaštite tokom gajenja maka: prvi na početku cvetanja kako bi se sačuvale čaure od insekata, i drugi na kraju cvetanja. Iako mak može biti tretiran više puta, Jaroslav naglašava da se moraju koristiti sredstva koja odobrava EU, ako se planira izvoz.
Optimalni vremenski uslovi tokom cvetanja su veoma važni; umereno toplo i suvo vreme je idealno jer kiša može umanjiti prinos i kvalitet zrna. Jaroslav veruje da je sada vreme pogodno za gajenje, jer visoke temperature mogu ubrzati sazrevanje maka, što može dovesti do ispunjenosti čaura koja, ako su poluprazne, smanjuju ukupni prinos.
Tokom berbe, koja počinje krajem juna i početkom jula, Jaroslav planira da celu proizvodnju proda izvoznicima koji plasiraju mak na inostrano tržište. Trenutna cena maka na veliko kreće se između 280 i 300 dinara po kilogramu. Na pijacama ili kod pekara, cena je nešto viša, ali se radi o manjim količinama u odnosu na potrebe izvoznika.
Miša Hromčik, dugogodišnji proizvođač maka iz Padine, ukazuje na novi trend gajenja ove biljke. On je primetio da je jesenas posajeno znatno više maka nego prethodnih godina, posebno nakon lanjske suše koja je uticala na manje prinose kukuruza, soje i suncokreta. U Padini je posajeno dvostruko više maka nego ranije, na oko 250-300 hektara.
Ipak, Hromčik napominje da samo onaj mak koji ispuni potrebne analize može biti plasiran na strano tržište. Mnogi poljoprivrednici nemaju ugovore s izvoznicima i ne pridržavaju se standarda i smernica koje zahteva EU. On ukazuje na opasnost mešanja industrijskog maka s prehrambenim, koji može sadržavati morfijum, što stvara dodatne poteškoće ukoliko ne prođe analize.
S obzirom na trenutnu situaciju, Hromčik veruje da klima obećava odlične prinose, ali se naglašava da trenutna cena nije sigurna, jer je tržišna dinamika pod uticajem ponude i potražnje. Izvoznici prate stanje na tržištima kao što su Češka i Slovačka, što dodatno komplikuje situaciju.
Jaroslav Balaž smatra da su potencijali za dobitak od gajenja maka značajni, pod uslovom da poljoprivrednici vode računa o kvalitetu i standardima, jer isplata na domaćem tržištu može biti nepredvidiva.
Na kraju, gajenje maka u trenutnim klimatskim uslovima izgleda kao dobra prilika za poljoprivrednike, ali im je potrebno više informacija i znanja kako bi se uspešno izborili s izazovima koji im se nameću. Balansiranje između troškova, zahteva tržišta i prirodnih uslova je ključno za uspeh u ovoj oblasi poljoprivrede.
