Situacija u primarnoj proizvodnji svinja u Srbiji postala je veoma teška, posebno u vreme kada je potražnja za svinjskim mesom na vrhuncu. Otkupna cena tovljenika pala je za skoro 40 procenata u odnosu na ranije mesece, tako da mnogi odgajivači ne mogu pokriti osnovne proizvodne troškove. Prema rečima Mladena Alfirovića iz Udruženja odgajivača svinja Srbije (UOSS), cena za otkup tovljenika početkom prošle godine iznosila je 260 dinara po kilogramu, dok je u decembru pala na samo 160 dinara, što je ispod granice rentabilnosti.
Alfirović ističe da je glavni uzrok ovako alarmantne situacije prekomerni uvoz jeftinijeg svinjskog mesa iz Evropske unije i drugih zemalja. Tokom prošle godine, Srbija je uvezla skoro 50.000 tona svinjskog mesa, pri čemu je najveći deo ove količine došao iz Španije, gde se koristi genetski modifikovana soja (GMO) u tovu. Za razliku od toga, u Srbiji je proizvodnja i upotreba GMO biljaka za ishranu stoke zabranjena.
Osim nekontrolisanog uvoza, problemi proizvođača takođe uključuju hroničnu nestabilnost poslovanja, neuređeno tržište živih svinja i tkanje mesnih proizvoda, kao i prednosti koje država daje klanicama i uvoznicima, dok primarni proizvođači ostaju zapostavljeni. Ovo ozbiljno preti nervozi u stočarstvu, a Alfirović upozorava da ukoliko nastave da se uništavaju farme, Srbija može ostati bez domaće proizvodnje mesa, što bi dovelo do drastičnog povećanja cena.
Iako su cene žive mere pale, cena svinjskog mesa u maloprodaji nije se značajno smanjila, što dodatno otežava situaciju proizvođačima. Kilogram svinjskog buta u maloprodaji košta između 490 i 890 dinara. Da bi se stanje poboljšalo, UOSS predlaže brojne mere, uključujući ograničenje uvoza, uvođenje kvota i dažbina na uvoz svinjskog mesa, kao i obeležavanje uvezenog i domaćeg mesa u prodaji.
Drugi problemi, prema rečima stručnog konsultanta udruženja, uključuju profitne marže klanica koje imaju mogućnost da biraju između domaćeg i uvoznog mesa, zavisno od toga šta im je povoljnije. Udruženje okuplja 17 individualnih farmi i godišnje proizvodi skoro 400.000 tovljenika, a njihov cilj je da u saradnji sa državom i trgovcima urediti tržište i povećati broj farmi.
Situacija je još teža za male proizvođače, kao što je gazdinstvo Miletića u Čeneju, koje godišnje proizvodi između 50 i 100 tovljenika. Goran Miletić otkriva da, usprkos vlastitoj proizvodnji hrane, ukupni troškovi njihovih gazdinstava drastično su porasli, što im otežava prodaju tovljenika. Umesto toga, fokusiraju se na proizvodnju prerađevina kako bi pokrili troškove i ostvarili neki profit.
Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je uvoz svinjskog mesa postao nužnost jer domaća proizvodnja ne može zadovoljiti potražnju. Analitičar Branislav Gulan ukazuje na sličnosti između trenutnih proizvođača svinja u Srbiji i automobilske industrije u Nemačkoj, gde se domaći proizvođači bore sa jeftinim uvozom. On takođe naglašava da niske subvencije, skupa hrana i nedostatak jedinstvene farmer asociacije dodatno komplikuju situaciju.
U poslednjih pet godina, uvoz svinja u Srbiju porastao je od 300 do 500 procenata, dok potražnja za domaćim svinjama opada. Samo u prvoj polovini ove godine uvezeno je oko 40.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 134 miliona evra. S obzirom na trenutne okolnosti, klanice i prerađivači imaju mogućnost da formiraju cene, što dovodi do gašenja domaće proizvodnje; poslednja decenija donela je nestanak oko 62.000 farmi u srpskim selima.
U ovoj situaciji, od ključnog je značaja da nadležne državne institucije preuzmu odgovornost i reše probleme kroz kooperaciju sa proizvođačima, kako bi se obezbedila stabilnost i održivost srpske proizvodnje svinja.
