Prvi dani proleća donose sa sobom promene u trajanju obdanice i noći, a ovogodišnja prolećna ravnodnevnica, koja se desila 20. marta, rezultirala je različitim trajanjem dana i noći. Prema informacijama koje je objavilo Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“, u Požarevcu je Sunce tog datuma izašlo u 5.41, dok je zalazak bio u 17.50 časova. Na osnovu tih podataka, dan je trajao 12 sati i 9 minuta, dok je noć trajala 11 sati i 51 minut. Ove promene se dešavaju svake godine sa dolaskom proleća, kada se dani postepeno produžavaju, a noći skraćuju.
Iako je prolećna ravnodnevnica poznata kao trenutak kada su dan i noć podjednako dugi, to nije potpuno tačno u praksi. Stručnjaci objašnjavaju da Zemljina atmosfera ima uticaj na percepciju dužine dana. Naime, atmosfera zapravo prividno podiže Sunce iznad horizonta, što rezultira time da obdanica traje nešto duže od noći, čak i kada se smatra da su oni izjednačeni. Ova pojava je zanimljiva i pruža dodatnu dimenziju razumevanju prirodnih fenomena koji se javljaju sa promenom godišnjih doba.
Sa dolaskom proleća i dužim danima, bliži se i vreme promene na satu. Kako je saopštila Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva privrede, letnje računanje vremena u Srbiji počinje u noći između 29. i 30. marta 2025. godine. Tog dana će se u 2.00 časa posle ponoći sat pomeriti jedan sat unapred, čime će se obeležiti početak letnjeg računanja vremena i vreme će odmah biti 3.00 časa.
Ova praksa pomeranja kazaljki na satu sprovodi se prema Zakonu o letnjem računanju vremena, a njen cilj je bolje iskorišćavanje dnevne svetlosti tokom dužih letnjih dana. Iako pomeranje sata omogućava duže popodnevne sate sa svetlom, mnogi ljudi se suočavaju sa privremenim poremećajem bioritma dok se ne prilagode novom vremenu. Ovaj period adaptacije može predstavljati izazov, posebno za one koji imaju stroge dnevne rutine, kao što su poslovni ljudi ili školari.
Osim praktičnih pitanja vezanih za vreme, dolazak proleća donosi i promene u prirodi koje su očigledne. Biljke počinju da cvetaju, dok se životinje bude iz zimske hibernacije. Ove promene se često proslavljaju na različite načine, uključujući i tradicionalne prolećne festivale koji se organizuju širom Srbije. Ovi festivali često uključuju različite kulturne i umetničke događaje, kao što su muzičke i plesne predstave, izložbe ručnih radova i različite gastronomske ponude.
Proleće je takođe vreme kada ljudi često započinju različite projekte vezane za uređenje svojih dvorišta i vrtova. To je period kada se mnogo pažnje posvećuje poljoprivredi, jer se seme sadi za naredne rodne sezone. Ovi prolećni poslovi donose osećaj obnove i životne energije, a mnogi uživaju u radu na otvorenom.
Kao deo prolećne tradicije, mnoge porodice organizuju izlete u prirodu ili planiraju putovanja, kako bi iskoristili povoljne vremenske uslove. Ovo je često doba godine kada se organizuju i razne sportske aktivnosti na otvorenom, od trčanja i biciklizma do planinarenja i drugih sportova.
U celini, proleće je period obnove, rasta i promena. Dok se dani produžavaju, a noći skraćuju, ljudi se sve više pripremaju za letnje dane koji dolaze, uživajući u prirodnim lepotama koje proleće donosi. S pomeranjem kazaljki na satu, kreće nova etapa u godini, obeležena svetlošću, svežinom prirode i novim početkom.
