Stanimir Brajković, starac od 74 godine, preminuo je 4. februara 2024. godine u zatvoru Padinska Skela, što je izazvalo veliku pažnju javnosti i pokrenulo suđenje protiv petoro čuvara i doktorke zbog nesavesnog postupanja u službi. Prema rečima doktorke Vesne Sredojević, ona je pregledala Brajkovića 3. februara, nakon što mu je podeljena terapija. Tokom pregleda primetila je povrede na njegovom telu, uključujući crvenilo na čelu, modrice na ruci i sveže povrede na glavi i kuku. Brajković je tvrdio da je pao i ogrebao se, a Sredojević nije imala razloga da sumnja u njegove reči, jer nije delovao uznemireno, niti je pokazivao znakove jakih bolova.
Ona je ispričala da je tokom svog 23-godišnjeg rada u zatvoru obavila uobičajeni pregled Brajkovića kada je prvi put primljen 12. januara, kada su mu utvrđeni visok pritisak i prethodni blaži moždani udar. Nakon što je isprva propisala terapiju, saznala je od kolege da je Brajković 1. februara bio u ambulanti, ali nije prisustvovala tom pregledu.
U međuvremenu, Dušan Komazec, komandir bloka zatvora, svedočio je da je 4. februara otvorio vrata kako bi omogućio medicinskom tehničaru da da terapiju, kada su ga zatvorenici obavestili da je Brajković u lošem stanju. Iako je mislio da to nije hitna situacija, obavestio je vođu smene. Komazec je naveo da Brajković nikada nije tražio pomoć zbog fizičkog zlostavljanja, te da nije čuo nikakve zvuke koji bi ukazivali na nasilje.
S druge strane, Stefan Pavlović, jedan od stražara, rekao je da je na njegovu smenu 3. februara, Brajković ležao i izgledao je umorno, ali nije pokazivao znake ozbiljne povrede. Pavlović je naveo da je neuobičajeno što je neko od zatvorenika tražio pomoć zbog Brajkovića, te je tvrdio da nije obavestio vođu smene jer nije smatrao da je situacija hitna.
Osim ovih svedočenja, obaveze čuvara i postupci u ovakvim situacijama postavili su pitanje o pravilima vezanim za prijavu povreda i način na koji su čuvari procenjivali situaciju. Svedoci su za sud naveli da povrede koje ne mogu biti označene kao vanredni događaj zahtevaju izveštavanje vođi smene, što je stvorilo nedoumice o tome da li su čuvari ispravno procenjivali situaciju.
Zoran Krstić, jedan od uhapšenih čuvara, potvrdio je da je tokom svog rada u zatvoru sve bilo u redu i nije znao za bilo kakve nepravilnosti ili incidente vezane za Brajkovića. On je naveo da nije čuo nikakve zvukove koji bi ukazivali na to da se nešto loše dešavalo. Isti važi i za Slađana Kovačevića, vođu smene, koji je istakao da nije imao informacije o bilo kakvim problemima sa Brajkovićem osim povrede koju je prijavio 24. januara.
Suđenje i svedočenja dovode do sve većih pritisaka na institucije zadužene za zdravlje i sigurnost zatvorenika. Kako se dalje ističe, važno je da se istraže sve okolnosti pod kojima je došlo do smrti Stanimira Brajkovića kako bi se osiguralo da se u budućnosti slične situacije ne ponove. S obzirom na to da zatvorski sistem često nosi stigmu, ovakvi incidenti dodatno pogoršavaju javno poverenje u institucije koje su zadužene za upravljanje i zaštitu zatvorenika. Događaji koji su se odigrali u Padinskoj Skeli postavljaju brojna pitanja o procedurama koje se praktikuju unutar zatvorskog sistema, kao i odgovornosti lica koja su nadležna za nadzor nad zatvorenicima.
