Bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik održao je danas konferenciju za novinare u Moskvi, gde je izneo svoje viđenje trenutne situacije u Bosni i Hercegovini. On je jasno stavio do znanja da smatra Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH, glavnim krivcem za probleme koji se javljaju u zemlji. Dodik je naglasio da Republika Srpska ne namerava da pokreće nasilne procese odvajanja, već se poziva na poštovanje Dejtonskog sporazuma, koji je, kako je rekao, osnova za postojanje BiH.
Dodik je istakao da Republika Srpska unosi svoj suverenitet u okvir Bosne i Hercegovine, čime je jasno stavio do znanja da se njezin status ne može osporiti. On je, takođe, hvalio Rusku Federaciju zbog njene podrške očuvanju Dejtonskog sporazuma, naglašavajući da je veoma važno da se strukture koje ga krše pozovu na odgovornost.
Prema njegovim rečima, dodao je da postoje „oni koji ne žele da se pridržavaju Dejtonskog sporazuma.“ On je istakao da je Srpska ostala verna slovu ovog sporazuma, ali se suočava s protivnicima koji pokušavaju da ga marginalizuju.
Dodik se osvrnuo na ulogu Kristijana Šmita, sugerišući da je Šmit došao u BiH s namerom da se „sveti“ Republici Srpskoj. Prema njegovom mišljenju, Šmitove odluke podržavaju Bošnjaci, dok se one sprovode putem neustavnih institucija, koje, kako dodaje, derogiraju Srbe i Hrvate kao konstitutivne narode Bosne i Hercegovine.
On je ukazao na to da deo zapadne javnosti stoji iza tih neustavnih odluka, zagovarajući njihovo sprovođenje i legitimizaciju. Dodik je, kroz primjer neuvjerljivosti tih institucija, pojasnio da su Srbi kroz svoju istoriju u BiH, bez obzira na nepravde, nikad pretnju oružane intervencije ili ratom.
Na pitanje o ulogama međunarodnih organizacija, Dodik je primetio da Šmita u BiH štiti nemačka bezbednosna struktura, a ne sistem UN, koji bi trebao da se primenjuje na osnovu mandata Saveta bezbednosti. Prema njegovim rečima, Šmit je došao u BiH sa nemačkim pasošem, umesto da ima pasoš UN, što bi bilo u skladu sa njegovim statusom.
Dodik je takođe dodao da je Šmit, kako je rekao, poznati simpatizer nacističkih struktura, implicirajući da je njegov dolazak u BiH politički motivisan i da se radi o ponovnom uvođenju starih ideja koje su, po njegovim rečima, zasnovane na fašizmu. Na osnovu toga, Dodik je izrazio sumnju u Šmitove motive i namere, smatrajući da je on više alat u rukama nekog spoljnog faktora nego istinski posrednik za stabilnost i mir u Bosni i Hercegovini.
Dodikove izjave na konferenciji za novinare su izazvale različite reakcije, kako unutar Bosne i Hercegovine, tako i na međunarodnom planu. Mnogi politički analitičari smatraju da je njegov otvoreni sukob s visokom predstavnikom dodatno usložio ionako napetu situaciju u BiH, dok istovremeno očevici skreću pažnju na potrebu za dijalogom i političkom stabilizacijom u zemlji.
Iako se Dodik zalaže za očuvanje temeljnih vrednosti Dejtonskog sporazuma, njegovi komentari u Moskvi odražavaju složenu unutrašnju i međunarodnu dinamiku koja karakteriše trenutne odnose između glavnih etničkih grupa unutar BiH. U pitanju je, bez dileme, trenutak ključne važnosti za budućnost ove turbulentne regije, u kojem će se morati pronaći održiva rešenja koja će zadovoljiti sve strane i omogućiti dalji napredak i stabilnost.
