Trojica dobitnika Nobelove nagrade za hemiju za 2025. godinu nagrađeni su za svoj rad u razvoju inovativnih molekularnih konstrukcija pod nazivom metalno-organski okviri (MOF). Ovi okviri poseduju jedinstvene karakteristike, uključujući prostrane pore koje omogućavaju prolaz gasova i drugih hemikalija. Njihova istraživanja i razvoj otvaraju nove mogućnosti u različitim industrijama, uključujući ekološke i energetske projekte.
Konstrukcije koje su razvili, zahvaljujući svojoj sposobnosti da interaguje sa okruženjem, mogu se koristiti za sakupljanje vode iz vazduha u sušnim regijama, kao i za hvatanje ugljen-dioksida. Ovo je od velikog značaja u borbi protiv klimatskih promena, jer omogućava smanjenje emisije ovog štetnog gasa. Dodatno, MOF-ovi se mogu koristiti za skladištenje toksičnih gasova, čime se povećava sigurnost u industrijskim procesima. Njihova svojstva takođe se mogu iskoristiti u katalizaciji hemijskih reakcija, što može doprineti efikasnijoj proizvodnji različitih kemikalija.
U istoriji ove prestižne nagrade, koja je dodeljena ukupno 116 puta od njenog osnivanja 1901. godine, do sada je 197 laureata primilo Nobelovu nagradu za hemiju. Među najmlađim dobitnicima nagrade bio je Frederik Žolio, koji je nagradu dobio sa 35 godina 1935. godine, dok je najstariji laureat, Džon B. Gudenaf, nagradu primio upravo 2019. godine sa 97 godina. Ovaj kontinuitet dodeljivanja nagrade ukazuje na stalni napredak i inovacije u oblasti hemije.
Istraživači poput Frederika Sanga i Berija Šarplesa, koji su nagradu za hemiju dobili dva puta, takođe doprinose globalnom razvoju naučnih metoda i napredovanju u različitim granama istraživanja. Ove godine, nagrade su raspodeljene između različitih kategorija: Nobelova nagrada za medicinu je pripala Meri E. Brunkov, Fredu Ramsdelu i dr Šimonu Sakagučiju za njihova značajna otkrića na polju imunologije.
Osim toga, Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je Džonu Klarku, Mišelu H. Devoreu i Džonu M. Martinisu za njihov rad u oblasti subatomskog kvantnog tuneliranja, što može unaprediti digitalne komunikacije i sposobnosti računara. Ova istraživanja pružaju uvid u fundamentalne aspekte fizike i otvaraju vrata budućim tehnološkim inovacijama.
U skladu sa tradicijom, dobici se neograničavaju samo na naučnu zajednicu, već se nagrade dodeljuju i za književnost, mir i ekonomiju. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost biće objavljen sutra, dok će nagrada za mir biti objavljena u petak. Pored ovih, nagrada za ekonomiju biće predstavljena sledećih ponedeljka. Ceremonija dodele nagrada planirana je za 10. decembar, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, koji je osnovao ovu prestižnu nagradu.
Alfred Nobel, bogati švedski industrijalac i pronalazač dinamita, umro je 1896. godine, ostavivši za sobom značajan nasleđe koje i dalje utiče na svetsku naučnu zajednicu. Njegova vizija bila je da nagradi ljude koji su uradili nešto izvanredno za čovečanstvo, a danas, više od sto godina kasnije, njegova nagrada i dalje služi kao simbol izvrsnosti i inovacije. Nobelova nagrada ne nagrađuje samo dostignuća, već i potencijal za promenu, inspiraciju i napredak u svetu.
Kako se tehnologija i naučna istraživanja nastavljaju razvijati, moguće je očekivati još više uzbudljivih otkrića i dostignuća koja će oblikovati našu budućnost, a trojica ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za hemiju su samo jedan primer kako nauka može doprineti rešenju nekih od najvažnijih izazova današnjice.
