Otkupna cena borovnice u Srbiji ove godine bila je prosječnih 6,5 evra po kilogramu, a prema posljednjim podacima, cena je pala na 6 evra pred kraj berbe. Proizvođači su, generalno, zadovoljni ovom cenom, s obzirom na to da je kvalitet plodova na visokom nivou. Povećava se trend pakovanja borovnica u mala pakovanja i njihovo pothlađivanje, što je rezultat prilagođavanja tržišnim zahtevima. Prema informacijama iz Politike, plasman na domaćem tržištu i udeo prerađene borovnice su u porastu, iako je većina izvoza usmerena ka sirovom proizvodu.
Zvanični podaci pokazuju da postoji više od 8.000 hektara pod borovnicom, međutim, realna procena iznosi oko 3.000 hektara. Ova razlika ukazuje na moguće odstupanje između zvaničnih i stvarnih površina pod ovom kulturom. Dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, naglašava da je Srbija lider u proizvodnji borovnica u ovom delu Evrope. Po njegovim rečima, investitori koji se odlučuju za gajenje borovnica najčešće dolaze iz drugih sektora i imaju sredstva za osnivanje modernih zasada, što može koštati između 50.000 i 60.000 evra po hektaru.
Deo priče o borovnicama u Srbiji seže u 2006. godinu, kada je počela njihova primena u opštini Arilje. Zahvaljujući savremenim tehnikama gajenja i vremenskim uslovima, srpski proizvođači su postigli prinose i kvalitet koji se mogu meriti sa onima u zemljama sa bogatijom tradicijom u gajenju.
Nažalost, i pored vrhunskog kvaliteta, srpske borovnice nisu dovoljno prepoznate među krajnjim kupcima. Ova situacija se objašnjava time što se srpske borovnice u najvećoj meri izvoze u Holandiju, odakle se dalje reeksportuju ka krajnjim kupcima. Na ovaj način, kupci ne dobijaju informacije o poreklu plodova, što dodatno otežava prepoznavanje srpskog brenda na međunarodnom tržištu.
Stručnjak Leposavić takođe naglašava da je potrebno raditi na promociji srpskih borovnica i njihovoj boljoj vidljivosti na stranim tržištima. Iako su kada je u pitanju kvalitet i prinosi u poziciji da se takmiče i sa najjačim proizvođačima, izazov ostaje razvijanje brenda i poboljšanje marketinga.
U Srbiji postoji veliki potencijal za dalje unapređenje proizvodnje borovnica, a time i za povećanje izvoza. Kako se proizvodnja odvija, raste i broj proizvođača koji se pridružuju tržištu. Sa potražnjom u inostranstvu, postoji potreba za stvaranjem stabilnijih tokova snabdevanja čime bi se zadovoljile potrebe potrošača i obezbedile veće i stabilnije cene.
Kako se trendovi razvoja proizvodnje borovnica nastavljaju, očekuje se da će se i tehnologije gajenja i prerade poboljšati. Ovo će omogućiti efikasniju proizvodnju i bolju prilagodbu potrebama tržišta. Potrebno je poboljšati i obučavanje proizvođača kako bi se unapredile tehnike gajenja i sprovedene analize tržišta.
U konačnici, borovnica se pokazuje kao veoma perspektivna kultura koja može značajno doprineti poljoprivrednoj ekonomiji Srbije. Sa odgovarajućim ulaganjima u marketing, edukaciju i savremene tehnologije, srpske borovnice mogu postati konkurentnije na internacionalnom tržištu, čime bi se povećao njihov plasman i doprinos onima koji se bave ovom aktivnošću. Vreme je da se identitet i kvalitet srpske borovnice postave u prvi plan kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i rast ovog sektora.
