Nedelja dodele Nobelovih nagrada zvanično je otvorena proglašavanjem laureata iz oblasti medicine. Ove godine, nagradu su osvojili Meri Brunkov, Fred Ramsdel i Šimon Sakaguči za otkriće periferne imunološke tolerancije, koja je ključna za zaštitu zdravih tkiva od autoimunih bolesti. Svakodnevno, imuni sistem naše telo štiti od stotina mikroba, a njegova sposobnost da prepozna šta je štetno, a šta nije, igra vitalnu ulogu u zdravlju.
Istraživanje koje su sproveli ovogodišnji laureati fokusira se na regulatorne T ćelije, koje su od presudnog značaja za imuni sistem. Ove ćelije pomažu u sprečavanju imunološkog odgovora na vlastite telesne ćelije, čime se smanjuje rizik od autoimunih bolesti. U izjavi Oli Kempea, predsednika Nobelovog komiteta, naglašava se značaj njihovih otkrića za razumevanje funkcionisanja imuniteta i prevenciju teških bolesti.
Pre nego što je Sakaguči 1995. godine otkrio postojanje ovih ćelija, smatralo se da se imunološka tolerancija razvija isključivo eliminacijom potencijalno štetnih ćelija u timusu, što je poznato kao centralna tolerancija. Sakaguči je, međutim, ukazao na složenost imunog sistema i identifikovao novu klasu T ćelija koje štite telo od autoimunih bolesti.
U 2000-ima, Brunkov i Ramsdel su nastavili istraživanje ovog fenomena kada su proučavali miševe koji su bili podložni autoimunim bolestima. Identifikovali su mutaciju u genu Foxp3, koja je povezana sa ozbiljnim autoimunim stanjima kod ljudi, poznatim kao IPEX. Ovaj napredak je postavio temelje za dalje razumevanje i proučavanje imunološke tolerancije.
Godine 2003, Sakaguči je povezao svoja otkrića sa radom Brunkov i Ramsdel, omogućivši tako dalja istraživanja o regulatornim T ćelijama. Ova otkrića su otvorila novo polje istraživanja koje bi moglo dovesti do razvoja novih terapija za autoimune bolesti i rak, kao i poboljšanih metoda transplantacije organa. Mnoge od ovih terapija su trenutno u kliničkim ispitivanjima.
Danas se otkrića ovog trojca smatraju ključnim u razvoju novih pristupa u medicini. Sagledavanje periferne tolerancije promenilo je pristupe lečenju, pružajući nove mogućnosti za pacijente sa autoimunim bolestima. Tomas Perlman, sekretar medicinskog komiteta, razgovarao je sa Sakagučijem koji je izrazio zahvalnost za nagradu, dok se još uvek nije uspeo kontaktirati Brunkov i Ramsdel zbog vremenske razlike.
Brunkov, koja je program menadžer u Institutu za sistemsku biologiju u Sijetlu, i Ramsdel, suosnivač biotehnološke firme u San Francisku, doprineli su značajno razvoju u ovoj oblasti. Prošle godine, Nobelova nagrada dodeljena je naučnicima viktoru Ambrosu i Geriju Ruvkunu za njihovo istraživanje mikroRNK, dok je ove godine nagrada otišla Katalin Kariki i Druu Vajsmanu za rad na mRNK vakcinama, koje su bile ključne u borbi protiv kovida-19.
Nagrada uključuje novčani iznos od 11 miliona švedskih kruna, što je otprilike jedan milion dolara. Kroz istraživanja i otkrića koja su ovaj trojac postigao, jasno je da su otvorena nova vrata za napredak u medicinskoj nauci, što će imati trajni značaj za medicinske tretmane sutrašnjice. Ova otkrića postavljaju temelj za buduća istraživanja i teže stvaranju efikasnijih načina lečenja raznih bolesti, koji će značajno poboljšati kvalitet života pacijenata širom sveta.
