Dan mladosti je bio praznik koji se obeležavao svakog 25. maja od 1945. do 1987. godine u bivšoj SFRJ. Ovaj praznik je bio posvećen rođendanu doživotnog predsednika Tita. Tog dana, izabrani predstavnici mladih predavali su štafetu Titu, koja je mesecima pre toga putovala zemljom. Spomenici iz tog vremena, kao i građani koji su učestvovali u sletovima na stadionu JNA u Beogradu, podsećaju na ovo vreme.
Prva Titova štafeta krenula je iz Kragujevca 1945. godine, kao želja boraca Trećeg kragujevačkog bataljona, Prve proleterske brigade. Nadežda Kotnik Stevanović ponela je prvom Titovu štafetu iz Kragujevca, koju je nosilo više od 12 hiljada ljudi putem dugim preko 9.000 kilometara. U Kragujevcu i danas postoji spomenik podignut 1977. godine, delo vajara Matije Vukovića, koji se podigao sećanju na ovaj događaj.
Ovaj praznik je bio jedan od najznačajnijih u bivšoj Jugoslaviji, jer je bio posvećen Titu, koji je bio simbol jedinstva i bratstva među narodima. Dana mladosti su se organizovale razne manifestacije, sletovi i proslave. Ovaj praznik bio je prilika za mlade da pokažu svoju privrženost Titu i socijalističkom sistemu. Međutim, sa raspadom Jugoslavije, ovaj praznik je prestao da se obeležava.
Danas, većini ljudi koji su rođeni pre 80-ih godina 20. veka, sećanje na Dan mladosti budi nostalgiju za prošlim vremenima. Spomenici iz tog perioda, poput onih posvećenih Titu i Titovoj štafeti, podsećaju na vreme kada je ova zemlja bila jedna, kada su se ljudi osećali sigurno i zaštićeno.
Iako su političke prilike u regionu danas drugačije, sećanje na Dan mladosti ostaje kao deo istorije Jugoslavije. Neki ljudi veruju da bi trebalo ponovo uspostaviti ovaj praznik kao simbol jedinstva i tolerancije među narodima Balkana. Međutim, drugi smatraju da je bolje ostaviti prošlost iza sebe i okrenuti se ka budućnosti.
U svakom slučaju, Dan mladosti ostaje važan deo kulturne i političke istorije ovog regiona. Njegovo obeležavanje je ostavilo dubok trag u sećanjima ljudi koji su ga doživeli, kao i u arhitekturi i umetnosti posleratne Jugoslavije. Bez obzira na političke, društvene i ekonomske promene koje su se dogodile od tada, sećanje na Dan mladosti i Titovu štafetu ostaje kao deo kolektivnog identiteta ovih naroda.
