Prema najnovijim podacima Poreske uprave, u petak, 19. januara, tokom dana bojkota, zabeležen je značajan pad u broju i iznosu fiskalnih računa izdatih u trgovinama na malo. Od ponoći do 11:00 sati, ukupan broj izdatih računa bio je manji za 40 posto u odnosu na prethodni petak, dok je ukupni iznos izdatih računa opao za 47 posto. U svim delatnostima, broj računa pao je za 28 posto, a iznos za 29 posto, što ukazuje na veliki uticaj bojkota na privredu.
Konkretno, u delatnosti „Trgovina na malo, osim trgovine motornih vozila i motocikla“, tokom prepodnevnih sati zabeleženo je 665.971 fiskalnih računa, a ukupan iznos tih računa dostigao je 7.558.147,15 evra. U poređenju sa istim vremenskim okvirom prethodnog petka, kada je izdato 1.102.213 računa i ostvareno 14.398.171,48 evra, razlika je veoma oštra.
Na uporedivi dan u prošloj godini, petak, 19. januara 2024, trgovci su izдали 940.268 računa, uz ukupan iznos od 10,8 miliona evra. Ovi podaci jasno ukazuju na dramatičan pad u aktivnostima maloprodaje tokom bojkota, što može potencijalno uticati na celi sektor.
Organizatori bojkota ističu da su ovi rezultati zapravo potvrda uspeha njihove akcije, koja ima za cilj da skrene pažnju na nepravedne prakse u trgovini i visoke cene proizvoda, koje su dodatno opterećene inflacijom. Različiti trgovinski lanci i prodavnice već su izrazili zabrinutost zbog smanjenja prometa, a neki od njih su upitali sta će biti s njihovim poslovanjem ako trend opadanja nastavi.
Pored toga, analitičari ukazuju na to da bi ovakvi podaci mogli imati dugoročne posledice na privredu, posebno ako se bojkot produži. Potrošači koji su se pridružili bojkotu očigledno su odlučili da ne troše novac na proizvode čije cene smatraju previsokim, a to bi moglo dovesti do gubitka radnih mesta i zatvaranja nekih trgovina.
Istovremeno, na društvenim mrežama se povela živa diskusija o efektivnosti bojkota, sa različitim stavovima među potrošačima i trgovcima. Neki smatraju da je bojkot jedini način da se plata energija ili hrana svede na razumnu cenu, dok drugi strahuju da će to izazvati još veće ekonomske probleme.
Ministarstvo ekonomije već razmatra mogućnosti kako bi odgovorilo na izazove koje sa sobom nosi ovakva situacija. Oni ističu da će raditi na rešenjima koja će omogućiti stabilizaciju tržišta i osigurati da potrošači dobiju fer cene bez obzira na spoljni pritisak.
U međuvremenu, u zemljama okruženja i dalje se raspravlja o sličnim problemima, sa porastom cena i inflacijom koja utiče na svakodnevni život građana. U Srbiji, kao i u drugim zemljama, trgovci su pozvani da budu odgovorni prema potrošačima, kako bi se izbegle situacije koje dovode do bojkota.
Sve oči su sada uprte u sledeće dane i kako se situacija razvoja bojkota. Neka istraživanja sugerišu da bi moglo doći do povećanja broja potrošača koji će se pridružiti akciji, ako stvarne promene ne budu brze i zadovoljavajuće.
Ipak, predstojeći dani će pokazati da li će se smanjeni promet zaista odraziti na strategije poslovanja trgovaca ili će ih primorati na promene koje će doneti benefite potrošačima. U svakom slučaju, situacija zahteva pažljivo praćenje i brzo delovanje kako bi se stabilizovala ekonomska svakodnevica nacije.
