Uzorak genetičkih materijala starih 34,000 godina pruža uvid o multipli sklerozi
Uzorak DNK dobijen iz kostiju i zuba drevnih Evropljana koji su živeli pre 34.000 godina pruža uvid u poreklo multiple skleroze, otkriva istraživanje. Genetske varijante koje sada povećavaju rizik od ove neurološke bolesti, nekada su služile da zaštite ljude od bolesti koje prenose životinje.
Ispitivanje se obavljalo nad uzorcima drevne DNK sekvencirane od 1.664 osobe sa različitih lokacija širom zapadne Evrope i Azije. Ovi drevni genomi su zatim upoređeni sa modernom DNK iz UK Biobanke, koja se sastoji od oko 410.000 samoidentifikovanih „belih britanskih“ ljudi, i više od 24.000 drugih rođenih van Velike Britanije, kako bi se uočile promene tokom vremena.
Studija je sprovedena od strane grupacije naučnika iz Velike Britanije, SAD, Kanade, Francuske, Australije i Holandije. Njihovi rezultati pružaju uvid u to kako su genetske varijante koje su sada povezane sa multiplom sklerozom, umesto da povećavaju rizik od bolesti, nekada zapravo štitile ljude od bolesti koje se prenose sa domaćih životinja, poput bolesti srce i kvrgave kože.
Danas, te iste genetske varijante sada povećavaju rizik od multiple skleroze, što ukazuje da su se okolnosti u kojima živimo promenile tako da su se ove varijante pretvorile u rizične, piše Rojters.
„Džinovska mreža ljudi koju smo stvorili kroz proučavanje genomike, koje obuhvata dve vrste netaknutih drevnih ljudi, stalne stanovnike periferije sveta i ljude koji danas žive u ukupnoj izolaciji… pružila nam je jedinstveni i jednako uverljivi uvid u prošlost, sadašnjost i budućnost“, navodi se u istraživanju čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Nature“.
„Dobili smo mnogo smatranjem evolucije bolesti kao što su multipla skleroza, reume i bolesti srčanog mišića kao parazita, mikroba i genetičkih varijacija naših predaka, a zatim koristeći promene u okruženju i sredini, kao što su meni, lovu i prikupljanju hrane”, izjavio je vođa studije doktor Hendrik Poinar, direktor Instituta za oživljavanje starih genoma pri Univerzitetu McMaster.
Ovaj istraživački projekat bio je uistinu multidisciplinarni projekat, uključujući privatne laboratorije, stručnjake za digitalnu obradu slika, arheologe, antropologe, etnohoarnologe i osteologe.
„Drevni DNK predstavlja konkretne dokaze onoga o čemu su antropolozi i naučnici spekulisali. Da ne postoji tematska barijera obsesivno koncentrisana na one žive u očekivanom svetu”, izjavio je jedan od članova projekta kojim je rukovodio Postdoc. Åshild J. Vågene, saradnik na Institutu za antropologiju i arheologiju.
„Naš rad pokazuje kako analiza drevne DNK može pomoći u razumevanju evolucije bolesti, njenih korena i kasnijeg porasta među nasleđenim populacijama“, dodaje Vågene. „Moramo razumeti zašto se neke genetske varijante razvijaju u populacijama, kako bismo bolje razumeli bolesti danas”, zaključuje on.
Ovaj rad takođe se koncentrisao na pitanje važnosti uzimanja DNK iz zuba. Pošto su zubi werkalliotski dobro očuvani, što znači da oralni mikrobiom toga danaom, što je od suštinskog značaja jer obavezuje DNA kroz mreže baza podataka koje se stalno proširuju, rezultati istraživanja ažuriraju i poboljšavaju.
