Šef srpske diplomatije Marko Đurić osudio je protivpravljene tvrdnje ministra odbrane Bosne i Hercegovine, Zukana Heleza, koji je izjavio da Srbija nastavlja da štiti osobe optužene za ratne zločine u BiH. Đurić je, u svom saopštenju, naglasio da Helezove izjave predstavljaju ozbiljan doprinos destabilizaciji regiona, te ih je označio kao političke manipulacije koje nisu u skladu s ponašanjem državnog zvaničnika.
Đurić je istakao da Helez već duže vreme koristi javni prostor za širenje neprijateljstva prema Srbiji, a time ugrožava napore svih aktera koji se zalažu za očuvanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. On je rekao da Srbija neće odgovarati na provokacije, ali neće ćutati na pokušaje unosa nemira i destabilizacije. Srbija ostaje posvećena miru, dijalogu i regionalnoj saradnji, ali sa jasnim razgraničenjem prema onima koji koriste zapaljivu retoriku kako bi ostvarili političke ciljeve.
U svom obraćanju, Đurić je pozvao međunarodnu zajednicu, uključujući predstavnike Evropske unije i NATO, da osude ovakvo ponašanje i spreče dalje potpirivanje tenzija od strane onih koji ne doprinose miru, već rade protiv njega. Ove reči naglašavaju potrebu za međunarodnom podrškom u očuvanju stabilnosti u regionu.
Helez je ranije, prema informacijama iz medija, poslao pismo visokom predstavniku u BiH, Kristijanu Šmitu, kao i predstavnicima zemalja članica PIC-a, šefu Delegacije EU u BiH, Luiđiju Soreki, i komandantima NATO Štaba i EUFOR-a. U tom pismu, on je izneo optužbe da Srbija zloupotrebljava dvostruko državljanstvo i „specijalne veze“ kako bi zaštitila kriminalce i ratne zločince.
U tom kontekstu, Helez tvrdi da Srbija dodeljuje državljanstva osobama koje su optužene za teške zločine kako bi ih zaštitila od krivičnog gonjenja, i da istovremeno ometa suđenja u Srbiji. Ove tvrdnje dodatno komplikuju već napetu situaciju u regionu, gde su odnosi između Bosne i Hercegovine i Srbije već na klizavom terenu.
Đurić je naglasio da, iako Srbija ne želi da se uključuje u svaku provokaciju, važno je ukazati na neistine koje se iznose u javnosti. On je dodao da takve izjave ne doprinose stabilnosti, već dodatno produbljuju razdore i nesuglasice između naroda na Balkanu. Jugoslavija je prošla kroz težak period tokom devedesetih godina, što je ostavilo traga na međunacionalnim odnosima koji su i dalje ranjivi.
S obzirom na istorijski kontekst i osetljivost situacije, Đurić je pozvao sve strane da se fokusiraju na dijalog i saradnju umesto na provokacije. On smatra da je nužno raditi na izgradnji međusobnog poverenja kako bi se obezbedila održiva stabilnost na Balkanu.
Povrh svega, upućivanje pisama međunarodnim zvaničnicima od strane Heleza ukazuje na njegovu nameru da leži još veći pritisak na Srbiju i njene zvaničnike, dok istovremeno može izazvati dodatne tenzije u odnosima Beograda i Sarajeva.
Zaključno, stvaranje pozitivnog okruženja kroz saradnju, zajedno sa osudom provokativnih izjava i akcija, ključno je za budućnost Balkana. U trenutnom svetskom stanju, gde se regionalne napetosti često reflektuju na međunarodnom nivou, veoma je važno da svi akteri razumeju svoju odgovornost prema miru i stabilnosti, te da zajedničkim snagama rade na izgradnji boljih međunacionalnih odnosa. Na taj način, može se nadati smanjenju nesigurnosti i povratku poverenja među narodima koji dele zajedničku istoriju i suluda se kretanja ka boljoj budućnosti.
