Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je osudio najnovije događaje u Beogradu vezane za okupljanje demonstranata ispred stanova javnih funkcionera. Ovaj incident, kako je naveo, ima jasnu nameru da nastavi pritisak i kampanju zastrašivanja. Đurić je istakao da Srbija mora ostati mesto gde se političke razlike rešavaju kroz dijalog i institucije, a ne nasiljem ili prozivanjem porodica političara.
On je na svom profilu na društvenoj mreži X naglasio da je opasno verovati da se problemi u društvu mogu rešiti kroz širenje netrpeljivosti i ekstremnog političkog delovanja. Umesto toga, Đurić upozorava da takvi postupci samo pogoršavaju socio-ekonomske prilike i donose štetne posledice za celu zajednicu.
Grupa studenata i građana okupila se na Savskom trgu u Beogradu u okviru protesta pod nazivom „Pravda spava – vi nećete“. Ovaj protest je bio usmeren prema ministarstvu zdravlja, jer je ministar Zlatibor Lončar predmet kritike zbog različitih političkih odluka i delovanja u poslednjem periodu. Tokom okupljanja, protestanti su krenuli u šetnju kroz grad, preusmerivši se ka mestu gde živi ministar Lončar, što dodatno ukazuje na njihovu svrhu – izražavanje nezadovoljstva politikom vlade.
Protest je takođe uključivao i direktno delovanje protiv članova lokalne uprave, uključujući predsednika opštine Savski Venac, Miloša Vidovića, i njegovu zamenicu Vesnu Vidović. Ova situacija ukazuje na to kako su politički nemiri i neslaganja postali deo svakodnevnog života u Srbiji, s naglaskom na to da se ovi problemi očigledno ne rešavaju unutar institucija, već na ulici.
Đurić je naglasio važnost političke kultivacije i poštovanja institucija i svojih protivnika. U trenutnom nezadovoljstvu, može se primetiti sveprisutna netrpeljivost i ekstremizam među delovima društva, koji podstiču nestabilnost. Ovakva atmosfera, prema Đuriću, ne doprinosi rešenju konflikata, već ih produbljuje.
U društvu gde su razlike između pojedinaca i političkih grupacija sve izrazitije, poruke koje dolaze od političkih lidera, poput Đurića, mogu pomoći u usmeravanju javnog mišljenja ka konstruktivnijem dijalogu. Umesto da se konflikti rešavaju napadima na porodice političara, Đurić predlaže koristi od otvorenih razgovora i uspostavljanja zajedničkih rešenja.
Ovaj incident dodatno ističe stanje političkog diskursa u Srbiji, koje je postalo sve više polarizovano. Demonstracije i protesti su postali način na koji građani izražavaju svoje nezadovoljstvo, ali je važno prepoznati granice kada je u pitanju privatnost porodica političara. Ovakve akcije mogu dovesti do spirale nasilja i mržnje, što će se dugoročno negativno odraziti na društvo kao celinu.
U vreme kada su sloboda govora i pravo na protest od suštinske važnosti, Đurić naglašava da je potrebno voditi računa o granicama između legitimnog izražavanja nezadovoljstva i ekstremnih načina delovanja. Osnovni cilj svake kritike i protesta trebao bi biti doprinos poboljšanju politika i praksi, a ne stvaranje dodatnih tenzija ili ugrožavanje porodica pojedinaca.
Bez obzira na politička uverenja, svi se moramo setiti da nasilje i zastrašivanje nikada nisu rešenje. Samo kroz zaštitu ljudskih prava, dijalog i međusobno poštovanje možemo izgraditi društvo koje će biti otpornije i sposobnije da se nosi s izazovima. Srbija bi trebalo da se fokusira na normalizaciju svojih političkih odnosa i jačanje demokratskih institucija kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet svih građana.
