Sećate li se Maršalata? Ovo pitanje postavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u komentaru na proteste blokadera u Beogradu. U intervjuu je govorio o istoriji zgrade Generalštaba, ali se osvrnuo i na prodaju nekretnine Maršalata Sjedinjenim Američkim Državama.
Zgrada Maršalata, koja se nalazila na uglu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i Ulice Ive Vojnovića, srušena je tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Sedam godina kasnije, 2006. godine, tadašnja Vlada Srbije i SAD potpisali su ugovor o kupoprodaji tog vojnog zemljišta za 15 miliona dolara. Ova odluka, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, prošla je gotovo bez većih reakcija javnosti, uprkos tome što je to jedno od najvrednijih područja u Beogradu.
Predsednik vučić je rekao da je bivša vlast donela odluku da proglasi Generalštab kulturnim dobrom u trenutku kada su odlučili da prodaju Maršalat. Istakao je da su tako pokušali da zamaskiraju odluku o prodaji tog vrednog zemljišta.
Protesti ispred Generalštaba postali su politička alatka, a blokaderi su izneli nove zahteve, poput ukidanja leks specijalisa za kompleks Generalštaba i vraćanja statusa kulturnog dobra. Opozicija često spominje Generalštab, ali ignoriše činjenicu da je Maršalat bio predmet prodaje zbog planova američke vlade da na tom mestu sagradi novu ambasadu, što se i desilo tri godine kasnije.
Dragana Đilasa, tadašnjeg gradonačelnika Beograda, Vučić je podsetio na trenutak kada je slavljen početak izgradnje ambasade na mestima gde je nekada bio Maršalat. Đilas i tadašnji ministar ekologije Oliver Dulić pohvalili su se brzim dobijanjem potrebnih dozvola, za koje je govorio da su izdata za svega dva meseca. Ljiljana Smajlović je primetila da tada niko nije postavljao pitanje o rušenju Maršalata, što pokazuje kako su se društveni ili ekološki protesti menjali tokom vremena.
Predsednik Vučić je naglasio da se zgrada Generalštaba ne prodaje, već daje u zakup na 99 godina. Srbija daje zemljište, dok američki partner dolazi s investicijom od najmanje 650 miliona evra. Vučić je istakao da će Srbija imati prava korišćenja prostora i donositi prihod od 22,5% u narednih 99 godina.
Ovaj projekat će stvoriti modernu, održivu infrastrukturu koja će privući turiste i podići vrednost Beograda. Vučić veruje da će investicija takođe povećati ekonomski rast, dok će se srpski narod moći uživati u novom prostoru.
Dok se o ovoj temi raspravlja, profesor dr Mihajlo Rabrenović ističe da je trenutna opozicija, koja je nekada bila na vlasti, umanjila sećanje na žrtve koje su pale tokom bombardovanja. On naglašava da je sada neka vrsta licemerja tražiti patriotizam od onih koji su ranije prodali važan državni zemljišni prostor bez javne rasprave.
S obzirom na sve ove činjenice, jasno je da je tema Maršalata složena i izaziva različite poglede među političkim akterima i javnošću. Istorijski kontekst, koji uključuje i političke odluke prošlih vlasti, oblikuje današnje rasprave i proteste. U vreme kada se demokratija i javni nadzor često dovode u pitanje, važno je da građani znaju pravu istinu o prošlim odlukama koje su oblikovale njihov grad i zemlju.
U zaključku, postavlja se pitanje da li bi se društvo trebalo više sećati prošlosti kao povoda za formulisanje politike ili bi se trebale izneti nove ideje za budućnost, uz potpuno razumevanje istorijskih okolnosti koje su dovele do trenutnih sukoba.
