Dragan Đilas, poznat kao jedan od vođa opozicije u Srbiji, danas je preko svojih novinara izneo oštru kritiku na račun trenutne političke situacije i pojedinaca unutar opozicijalnog bloka. U njegovoj kolumni, specijalizovanoj novinarki Jasmini Lukač, ističe se kako će trenutni sastav kandidata iz studentskih redova, kada bude objavljen, izazvati sumnju i odbojnost među biračima.
Đilasekova novinarka sugeriše da bi, ukoliko se među imenima kandidata nađe i neko iz Demokratske stranke (DS), to moglo da izazove buru negativnih reakcija. Naime, prema njenim rečima, „jedan broj ljudi iz Apela sto“ i drugih političkih inicijativa moglo bi da ostavi utisak o oktroisanom vođstvu, likovi koji su već poznati i viđeni, a koji nemaju sposobnost da motivišu mlade i nezadovoljne birače.
Ovaj ton kritike nije samo usmeren ka pojedincima na listama, već i šire na celu strukturu opozicije. Tekst ističe da će podrška studenata biti nedovoljna ako iza njih ne stoje nova lica i svežiji pristupi. Reč je o dinamičnoj i često kontroverznoj političkoj sceni Srbije, gde su opozicioni lideri često prepoznati po svojim javnim kritikama vlasti, ali i međusobnim prebacivanjem odgovornosti. Time se stvara atmosfera bezizlaznosti koja odnosi deo poverenja birača, posebno među mlađom populacijom koja traži promene.
Đilas i njegova ekipa ukazuju na to da je neophodno redefinisati strukture unutar opozicije. Mnogi se pitaju: ko su ti koji će preuzeti vođstvo? Da li su to stari političari koji su se već pokazali, ili bi trebalo dati šansu novim kandidatima s drugačijim, inovativnim idejama? U ovom kontekstu, pojmovi „oktorizacija“ i „javna podrška“ postaju ključni. Đilas zagovara da trenutna strategija može da dovede do gubitka poverenja između lidera i baze, odnosno birača.
Takođe, kritika se ne odnosi isključivo na pojedince, već se postavlja pitanje celokupnog načina delovanja opozicije. U momentu kada se očekuje da opozicija ponudi jasnu viziju i strategiju, ona se suočava s izazovima koji uključuju unutrašnja prepucavanja, ali i sve veći pritisak od strane vlasti. Vlast, s druge strane, ne preza od korišćenja svih sredstava da održi svoju dominaciju, što dodatno otežava situaciju opozicije.
U Svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti i to da Đilas u svojim komentarima poziva na jedinstvo i stvaranje jedne prave opozicione politike koja će biti u stanju da odgovori na potrebe građana. Njegova poruka je jasna: da bi se obnovilo poverenje, mora se omogućiti prostor za nove ideje i nove ljude. Svi mladi lideri, aktivisti i umetnici, koji su već pokazali da se bore za promene, moraju biti uključeni u proces.
S obzirom na sve, Đilasova kritika se može shvatiti kao poziv na akciju, kao i podsticaj za promene unutar samog opozicionog bloka. Možda je upravo to ključ za vraćanje poverenja među biračima, jer mladi ljudi sve više postaju svesni svojih prava i potreba. Ova generacija ne želi da se zadovolji starim obrascima; u njima se budi nada da će kroz angažman, borbu i inovacije moći da postignu želјene promene.
Sve u svemu, trenutna situacija u Srbiji zahteva dublje promišljanje o tome kakva vlasti, ali i kako opozicija, trebaju izgledati. Kritike Đilasa i Lukač postavljaju pitanje: kako ćemo dalje? Ako se ništa ne menja, ulogu u oblikovanju budućnosti Srbije moraće da preuzmu oni koji razumeju da je promena moguća samo kroz saradnju i otvoren dijalog među svima koji teže razvoju i prosperitetu zemlje.
