Broj vrsta divljih pčela kojima preti izumiranje u Evropi se više nego udvostručio u protekloj deceniji, a slična situacija je i sa ugroženim vrstama leptira, pokazala je najnovija studija, prenose britanski mediji.
Istraživanje koje je sprovela Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) pokazalo je da od ukupno 1.928 vrsta pčela, izumiranje preti za najmanje 172 vrste, kako prenosi Gardijan. Ova informacija ukazuje na ozbiljnost situacije kroz koju prolaze ovi ključni oprašivači. U isto vreme, broj ugroženih vrsta leptira je porastao sa 37 na 65, što dodatno naglašava potrebu za hitnim delovanjem.
Gretel Agilar, izvršna direktorka IUCN-a, istakla je važnost ovih insekata ne samo zbog njihove estetske vrednosti, već i zbog njihovog značaja za našu kulturu, zdravlje i ekonomiju. Oprašivači kao što su pčele i leptiri igraju ključnu ulogu u održavanju biodiverziteta i osiguravaju proizvodnju voća, povrća i različitih semena koja čine osnovu naše ishrane.
Jedan od glavnih uzroka ugroženosti ovih vrsta je kontinuirano uništavanje ili oštećivanje njihovih staništa kao posledica poljoprivrednog razvoja. Osim toga, isušivanje močvarnih terena, prekomerna ispaša stoke, kao i upotreba đubriva i pesticida, uključujući neonikotinoide, dodatno pogoršavaju situaciju. Ovi faktori doprinose smanjenju dostupnih resursa potrebnih za preživljavanje ovih vrsta.
Naučnici ukazuju i na klimatske promene kao važan razlog za ugroženost insekata. Podaci ukazuju da čak 52 odsto svih ugroženih vrsta leptira u Evropi trpi ozbiljne posledice zbog klimatske krize, a to je udvostručeno u protekloj deceniji. Ove promene u vremenskim uslovima utiču na prirodne cikluse i migracije insekata, čime se dodatno ugrožava njihov opstanak.
Džesika Rosvol, komesarka EU za životnu sredinu, izrazila je zabrinutost zbog trenutne situacije i naglasila da je potrebna hitna i kolektivna akcija kako bi se suzbila ova pretnja. Zajedno sa državama članicama, Evropska komisija je uspostavila sistem monitoringa oprašivača zasnovanog na regulativama EU za očuvanje prirode, koji će pomoći u praćenju napretka u zaštiti ovih vrsta.
Rosvol je podvukla da je ključno da se fokusiramo na primenu međunarodnih propisa i saradnju zemalja članica kako bismo stvorili efikasne strategije za očuvanje oprašivača. Potrebna je svest i angažovanost lokalnih zajednica, poljoprivrednika i šire javnosti kako bi se zaštitila priroda i očuvala biodiverzitet.
Zbog svoje centralne uloge u ekosistemu, pčele i leptiri nisu ništa manje od neophodnih. Njihovo izumiranje može imati dramatične posledice po ishranu i ekonomiju, a najmanje što možemo učiniti je negovati njihove staništa i smanjiti upotrebu štetnih hemikalija. Osim toga, podizanje svesti o ovim pitanjima može inspirisati promene u ponašanju i pristupima prema očuvanju. Ulaganje u istraživanje i obrazovanje o važnosti ovih oprašivača je neophodno kako bismo osigurali bolju budućnost za prirodu i generacije koje dolaze.
U svetlu ovih informacija, jasno je da vreme za akciju ističe. Potrebno je kolektivno zalaganje na svim nivoima društva kako bismo zaštitili ovi dragoceni deo našeg ekosistema. Zajedno možemo napraviti razliku u očuvanju pčela, leptira i drugih oprašivača koji su od suštinskog značaja za naš život.
