Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jelena Begović, učestvovala je na važnom ministarskom okruglom stolu pod nazivom „Naučna diplomatija u svetu disruptivnih tehnologija“, koji se održava u okviru Globalnog ministarskog dijaloga o naučnoj diplomatiji u Parizu. Ova događanja održavaju se u sedištu UNESCO-a, a fokusiraju se na istraživanje načina za oblikovanje politika koje podstiču međunarodnu saradnju u vezi sa tehnološkim inovacijama.
Na početku konferencije, Begović je istakla značaj nauke u kontekstu diplomatije, naglašavajući da se svet suočava s brzim promenama koje zahtevaju nova pravila i pristupe. Ona je objasnila da nauka može da igra ključnu ulogu u oblikovanju ovih pravila i donošenju odluka u vreme globalnih kriza, kao što su klimatske promene i geopolitičke tenzije.
Tokom diskusije, ministarka je naglasila da su klimatske promene, geopolitički izazovi i uspon novih tehnologija primeri ključnih globalnih kriza koje zahtevaju hitna rešenja. „Cilj ove konferencije je pronalazak mesta nauci kako bi ona kroz diplomatiju mogla da iskomunicira rešenja za ova važna pitanja“, naglasila je Begović. Ona je dodala da naučna rešenja, zasnovana na znanju, mogu doprineti bržem postizanju ciljeva održivog razvoja koje su postavili Ujedinjeni narodi.
Na skupu je otvorena diskusija o novim pristupima naučne diplomatije, gde se isticalo da nauka ne samo da može da pruži rešenja, već i da inspirira kreiranje novih politika. Begović se nadala da bi u budućnosti mogli da imamo naučne ambasadore koji će delovati na međunarodnom nivou, koristeći znanje kao sredstvo za postizanje zajedničkih ciljeva.
Ministarka je učestvovala na brojnim izlaganjima tokom okruglog stola, a posebno su se raspravljali izazovi savremenih naučnih inovacija. Učesnici su istražili kako se može koristiti naučna diplomacija za snalaženje u kompleksnostima novih tehnologija. U ovom kontekstu, naglašena je važnost formiranja politika koje će osigurati međunarodnu saradnju i razmenu znanja, kao i širenje koristi novih tehnologija širom sveta.
Posebna pažnja tokom konferencije posvećena je i pitanjima etike, kao i principima i zajedničkim vrednostima koje usmeravaju globalnu saradnju. Diskutant je ukazao na sve veći jaz između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, ističući značaj osiguranja da nove tehnologije doprinose društvu na pozitivan način, dok se istovremeno ublažavaju potencijalni rizici koji mogu proizaći iz njihove upotrebe.
Zaključci sa ovog okruglog stola mogli bi značajno uticati na buduće pristupe međunarodnim politikama, posebno u domenu naučne i tehnološke saradnje. Begović je naglasila da su inovacije ključne za rešavanje složenih globalnih izazova i podsticanje održivog razvoja.
Ova konferencija omogućila je ministarkama i ministrima iz različitih zemalja da razmene iskustva, ideje i najbolje prakse kako bi se usmerili ka zajedničkim ciljevima. Kroz kolektivni rad i iskustvo, učesnici su pokazali da naučna diplomatija može postati novi alat u globalnom dijalogu i saradnji, posebno u svetu koji se menja i suočava sa brojnim izazovima.
U svetlu ovih diskusija, jasna je potreba za nastavkom ovakvih dijaloga i saradnje kako bi se osiguralo da nauka i tehnologija budu u službi čovečanstva i da se koriste na način koji će doprineti ravnoteži u svetu. Ministri su se složili da je važno nastaviti rad na ovom polju i razvijati strategije koje će doprineti globalnoj stabilnosti i razvoju.
